Интернет издање - архива
Штампа

Лука за писце у расејању

Са  Љубишом Симићем, песником и председником Удружења писаца“ Седмица“, секције УКС у Франкфурту на Мајни
                                             
Велико упориште налазимо у раду са младима. Кроз наше активности покушавамо да отргнемо подмладак од асимилације или да тај процес колико је то могуће успоримо, каже Симић
Љубиша Симић, председник удружења писаца „Седмица“ из Франкфурта, рођен је 1970. Године у Тулару код Медвеђе на југу Србије, а од 1991. године живи и ради у Франкфурту на Мајни.„Седмица“ је изузетно активно удружење које делује као секција Удружења књижевника Србије. Оснивање „Седмице“ иницирало је 1996. године седам писаца предвођених Милутином Алимпијевићем. Чланови Удружења се посебно поносе тиме што су прошле године били издавачи збирке поезије деце из целе дијаспоре објављене под насловом „Језик нам је отаџбина“. Песник Љубиша Симић члан је Удружења књижевника Србије, Књижевног друштва Хесен, ПЕН центра за немачко говорно подручје и човек који окупља литерарне ствараоце из Немачке и других западноевропских земаља. Објавио је збирке песама: „Тамо вамо“, „Маче наопаче“, „Узбуна“(на српском и немачком језику), „Маратон“ и „Водоскок речи“. 
Љубиша Симић је добитник више књижевних награда за своја књижевна остварења: Трећу награду у ЈКП за поезију за децу (1991), Прву награду у УП7 за поезију за децу (2000), исте године и Трећу награду у ЈКП за поезију за децу, Бронзани Орфеј 2001, Златни Орфеј и Кочићево перо за 2010. годину за песму „Тамо вамо“ која је прозвана химном дијаспоре. Књижевну награду Сима Ћучић добио је за песништво за децу и Мисаоник за 2011. годину. Учествује у свим активностима усмереним на очување српског језика, културе и идентитета у расејању. Симић говори за „Јединство“ о неким питањима везаним за писце у дијаспори и сарадњи са Друштвом књижевника Косова и Метохије чији је почасни члан.
 
Како сте и због чега одлучили да напустите завичај и потражите бољи живот у иностранству (Франкфурту на Мајни)? 
 
-Дошао сам као студент почетком деведесетих година код тетке у Франкфурту, на кратко, а онда се разбуктао рат у бившој Југославији и тако сам одлучио да останем на Западу и својим радом остварим егзистенцију и лепше снове... 
 
Како изгледа бити Србин у дијаспори? 
 
-Тешко је бити Србин у Србији а камо ли у дијаспори. 
 
Са каквим се проблемима суочавате у борби за очување српског језика и српске ћирилице,  делујући посредством Удружења писаца „Седмица“ чији сте председник? 
 
-Удружење писаца „Седмица“ је једна мала оаза српске писане речи и сигурна лука за све писце у расејању који стварају на матерњем језику. „Седмица“ је једна од најживљих књижевних асоцијација ван матице посвећена очувању српског језика, ћирилице, идентитета, културе а посебно литературе. Велико упориште налазимо у раду са младима. Наш највећи проблем је асимилација. Кроз наше активности покушавамо да отргнемо подмладак од асимилације или да тај процес колико је то могуће успоримо. 
 
 Какву сарадњу остварујете са Књижевним друштвом Косова и Метохије?
 
-Са Књижевним друштвом Косова и Метохије имамо веома плодну сарадњу која траје скоро читаву деценију. Многи наши чланови су и чланови КД КиМ и обратно. Реализујемо заједничке пројекте, посећујемо књижевне манифестације у Митровици и другим местима на Косову и Метохији, а такође позивамо писце Косова и Метохије на наше традиционалне књижевне сусрете у Франкфурту. Та сарадња може само да се настави, продуби и већ имамо одличне идеје и планове за следећу годину. 
 
Које су најзначајније годишње манифестације франкфуртског Удружења писаца „Седмица“ и на којим од њих учествују и писци са Косова и Метохије? 
 
-То су традиционални Мајски и Октобарски сусрети писаца дијаспоре и учешће на Сајму књига у Франкфурт, највећем сајму књига на свету. 
 
У чему Вам све помаже чланство у ПЕН центру за немачко говорно подручју? 
 
-Сарадња са ПЕН центром за немачко говорно подручје, чији сам члан већ неколико година, је такође на завидном нивоу. ПЕН центар организује сваке године сусрете писаца у неком немачком граду, али тамо позива само своје чланове и читања су на немачком језку. Наши писци који пишу само на матерњем језику не могу учествовати на таквим књижевним скуповима, зато ми преводимо литературу са српског на немачки језик и обратно и организујемо заједничке двојезичне књижевне вечери на српском и немачком језику. 
 
Ваша поезија је често пуна хумора и ироније. Како то иде једно са другим? 
 
-Људи се веома ретко смеју, све је више напетости, бриге и туге у свету. Хумор је веома битан, смех је здрав за човека и околину, шири позитивну енергију. Зато ја дарујем читаоцима песме и приче у којима доминира хумор. Иронију користим када желим да укажем и скренем пажњу на неке аномалије у друштву. 
 
Гости удружења писаца „Седмица“ су често и писци других националности са простора бивше Југославије. Које су то националности, најчешће, и шта вас спаја осим лепе речи? 
 
-Чести гости наших књижевних приредби су и писци свих некадашњих република а сада држава бивше Југославије, од Вардара па до Триглава. Уметност и култура не познају границе, поготово ако се исказују на истом језику без обзира како се тај језик данас из политичких разлога негде зове. Лингвисти знају да је то један те исти језик и да се увек звао српски. 
 
Како гледате на растући проблем миграција у свету, Србији и Немачкој? 
 
-Данас мирно посматрамо исламизацију Европе. Сутра ћемо плакати због тога. Француску и Немачку чека судбина Косова и Метохије. Не желим зло никоме, а најмање себи, али време ће показати шта нам будућност доноси.
 
А на проблем израженог тероризма? 
 
-Тероризам је велика варка. То је дело САДа, да се што више пометње унесе у народ,  да сви живе у великом страху а Америка онда може под изговором борбе против тероризма да ради шта хоће свуда у свету. 
 
Носталгија за завичајем и родном грудом из Вашег угла? 
 
-Ми смо овамо ни вамо ни тамо. 
 
Како су Вам и када Хрвати  „отели“ песму „Тамо вамо“(химну дијаспоре) и пласирали је под насловом „Бог и Хрвати“? 
 
-О томе су писале новине у Хрватској, Србији, БиХ, Црној Гори... Било је то чини ми се 2007. па 2010. године, и до дана данашњег је та моја песма која је прозвана Химном дијаспоре актуелна и њена популарност не јењава. Драго ми је што је тако, што се сви отимају око моје песме, јер је то највећа награда за једног аутора да му песма постане народна. 
                                                                       Славица Ђукић 
 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија