Интернет издање - архива
Штампа

Стање српске баштине на КиМ је питање културног идентитета првог реда

Територија Косова и Метохије била је средишњи део српске средњовековне државе у време њеног највећег процвата крајем 13. и почетком 14. века. Зато су задужбине српских владара, властеле и црквених великодостојника сачувани као трајни белези чије је Косово и Метохија.  Министар за културу и информисање Владан Вукосављевић за „Јединство” каже да је врло тешко игнорисати чињеницу да на КиМ између осталог  постоји више од 1300 српских цркава, манастира и археолошких локалитета као као и да је немогуће не узети у обзир  историјски период у којима су они настајали. 
 
Годинама уназад Албанци воде кампању фалсификовањем историјских података, књигама, публикацијама и разним  форумима,  како би истиснули Србију и у културној и у духовној сфери са наше вековне територије. Наредне године Косово ће поново аплицирати за чланство у УНЕСКУ ? Да ли је то највећи изазов министарства  на чијем сте челу?
 
То свакако јесте један од великих изазова са којима се суочава Министарство културе и информисања. Око поменуте тематике спроводимо редовне активности у координацији са Сталном мисијом Републике Србије при Унеску у Паризу и Министарством спољних послова. Те активности усмерене су првенствено ка томе да целокупна светска јавност препозна и швати да би пријем тзв. Републике Косово у Унеско представљао кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Био би преседан да Унеско, основан од стране УН, доноси одлуке контрадикторне својој „кровној“ организацији. Поред тога, евентуални пријем тзв Републике Косова у Унеско негативно би утицао на дијалог Београда и Приштине, као и на статус ионако угрожене српске културне баштине на овом подручју.  
 
Да ли је, у том контексту,  српска баштина на Косову и Метохији политичко или културно питање  или и једно и друго?
 
Стање српске баштине на Косову и Метохији је питање културног идентитета првог реда. Наше наслеђе на Косову и Метохији је изузетно битан део српског културног простора, његова стожерна тачка.  зз Није ли прошлогодишња кампања државе , Цркве и  нашег народа из целог света, када је Косову спречен улазак у УНЕСКО, показатељ да  је неопходно активирати целокупну  културну и друштвену заједницу у заштиту и одбрану  наших светиња и укупног српског споменичког и културног наслеђа на КиМ ? Јединство државних органа, СПЦ и културних посленика исказано приликом гласања за пријем тзв. Републике Косова у Унеско добар је пример да око тема које су чворна тачка идентитета једног народа и родно место једне државе треба да постоји консензус свих заинтересованих актера на јавној сцени.
 
Води ли покушај отимања српских православних светиња и баштине у затирање српског идентитета и хришћанства на КиМ ?
 
Имајући у виду начин на који се према српским светињама поступало на Косову и Метохији од 1999. године до данас, постоји оправдана бојазан да би насилно и нелегитимно својатање српске културне баштине водило управо у том смеру.
 
Колико је реално очекивати да ће историјска истина победити обмане , фалсификате и силу?
 
Славни француски писац Емил Зола давно је рекао да „када се покопава истина, када јој се не допушта да као биљка продре на површину, она не мирује, већ сакупи своју моћ и пробије се експлозивном снагом“. Гласање о пријему тзв. Републике Косова у Унеско показатељ је да већина света и даље прихвата аргументе истине и права пре него аргумент силе. Јако је тешко игнорисати чињеницу да на Косову и Метохији, између осталог, постоји више од 1.300 српских цркава, манастира и археолошких локалитета, као што је немогуће не узети у обзир историјски период у којима су они настајали.
 
Какве су шансе у будућности да се успоставе културни мостови између Срба и Албанаца,  уз уважавање права на различитости и потребу за интеркултурним дијалогом ?
 
Упркос околностима које су такве какве јесу, културни дијалог и културна размена између два народа морају да постоје и да се интензивирају. Дијалог је нужна потреба, поготово у области културе, јер небројено пута, поготово на овим просторима, виђено је шта почиње када престану речи. Српска култура у великој  мери је контактна култура, обликована и обогаћивана у додиру с другим, некада и јако другачијим културама. Мешањем култура могуће је створити хибрид прилично великих потенцијала и вредности, али несумњиво да је очување свог културног и националног идентитета увек на првом месту.
 
 Министаство културе и информисања  и Канцеларија за КиМ формирали су Радну групу ради заштите културне  баштине и јачања установа културе у јужној покрајини . Који су наредни потези?
 
Идеја је да се Међусекторска радна група Министарства културе и информисања за сарадњу са Канцеларијом за Косово и Метохију бави свим питањима из области културе и информисања на територији АП Косова и Метохије. Циљ је да новоформирано радно тело заједнички ради, на побољшању не само институционалног оквира већ и фактичког стања на терену, првенствено у области за штите културног наслеђа. Већ прве активности Радне групе показале су да ово тело, кроз усаглашено и јединствено деловање државних органа, има оперативан приступ у решавању проблема и на пословима заштите интереса српског народа и државе на Косову и Метохији. Крајем следеће недеље заједничка делегација Министарства културе и информисања и Канцеларије за КиМ посетиће са члановима Радне групе установе културе и поједине српске светиње на територији Косова и Метохије, међу којима и Грачанаицу и Пећку патријаршију које су под заштитом Унеска.  
 
Врло често сте на терену по унутрашњости Србије. Значи ли то да сте за децентрализацију културе и  какво је стање у установама културе изван  главног града ?
 
Децентрализација српске културе спада у приоритете Министарства културе и информисања. Доступност културним садржајима, нарочито оним високог квалитета, мора бити равномерна и не сме бити привилегија становника великих центара. Недавно сам обишао Ниш, Прокупље, Лебане и Бабушницу, и на терену се уверио да постоје и велики потенцијал и добра воља локалних самоуправа за јачање капацитета установа културе и што богатије програмске активности, где смо констатовали да у Министарству културе и информиасња имају и пријатеља и саветника. Један од првих потеза у том смеру биће акција „Књижара у сваком граду“, у оквиру које ћемо се заједно са Удружењем књижара и издавача потрудити да свака општина у Србији добије књижару, с обзиром да је примећено да постоје општине и са двадесет и више хиљада становника које немају књижару, што је недопустиво.
 
Доскоро се питањем очувања српског језика и ћириличног писма бавила  само удружења. Ви сте најзад покренули озбиљну акцију за заштиту језика и писма... ?
 
У оквиру проширења акције „Негујмо српски језик“ на републички ниво, Министарство културе и информисања формирало је посебан Одбор који ће се бавити пословима и активностима везаним за спровођење акције, са циљем да се систематски и свестрано подстакне брига за очување и развијање српског језика и језичке културе. Једна од функција Одбора биће да у градовима Србије организује акредитоване стручне семинаре за наставнике, затим  образовне, књижевне и сценске програме, као и да припрема и спроводи разноврсне промотивне активности. Поред тога, Одбор ће подстицати и анализирати потребу за израдом законодавних и других планских докумената у области језичке политике. Акција „Негујмо српски језик“ првенствено је усмерена ка школској популацији и наставницима српског језика и књижевности, али и према најширој јавности.  
 
Каква је културна сарадња са земљама у региону и у којој мери чврста културна сарадња и разумевање могу утицати на политичко разумевање и економску сарадњу међу земљама?
 
Културна сарадња са земљама у региону тече својим стандардним и рекло би се уобичајеним токовима. Са неким земљама та сарадња је на јако високом нивоу, док са неким постоје одређена отворена питања, која се наравно решавају кроз дијалог. Кроз историју се показало да прве везе које се стварају након турбулентних периода између до јуче супротстављених страна увек јесу културне везе, и то под условом ако се те везе икада и прекидају. Волим да истакнем да је култура и извор и ишодиште опстанка и појединца и колектива. Култура ствара цивилизацију, а не обратно. Јер, цивилизацију чине норме, установе, закони, путеви, војска, порез, органи, трговина...а култура је оно што рађа цивилизацију.
 
Уколико Министарство културе и информисања реагује поводом  неистините и непристојне појаве у медијима оптужују вас да гушите слободу говора и информисања,  када  не реагујете оптужују вас да сте медије  препустили  таблоидизацији. Како се у таквој ситуацији понашати?
 
Естрадизација, банализација и уопште гледано деградација јавне и медијске сцене нису ексклузивитети српског друштва, већ глобалне појаве. Сузбијање тих појава није лак задатак. Први корак који планирамо јесте доношење Стратегије развоја културне политике, кључног документа за читав културни живот у Србији, чија израда је већ почела, као и Нове медијске стратегије. Оба документа биће базирана на период од пет година. У том смислу, Министарство културе и информисања подржава креирање друштвене атмосфере обешрабривања непристојних и узнемирујућих садржаја у телевизијским емисијама и дневним новинама. Иако мониторинг садржаја и изрицање мера телевизијским емитерима - од издавања опомене и обавезујућих упутстава, до одузимања дозволе – нису у надлежности Министарства културе и информисања, све заинтересоване стране, укључујући надлежне органе, регулаторна и саморегулаторна тела, струковна удружења, институције које су на било који начин повезане са медијском сфером, у синергијском деловању треба да учине максимум напора како би се скаредни и непримерени садржаји елиминисали из јавног простора. Рада Комазец
 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија