Интернет издање - архива
Штампа

Никада нисам зажалио због своје одлуке

МАРИНОС РИЦУДИС, БИВШИ ОФИЦИР ГРЧКЕ МОРНАРИЦЕ КОЈИ ЈЕ ОДБИО ДА УЧЕСТВУЈЕ У НАТО НАПАДУ НА СРБИЈУ 1999. ГОВОРИ ЗА „ЈЕДИНСТВО” 

Током бомбардовања СРЈ 1999. Грчка је била део НАТО алијансе, али из политичких разлога није учествовала у ваздушним нападима. Међутим, грчка морнарица је добила наређење да уплови у Јадран. Један млади официр грчке морнарице се храбро супротставио наређењима строгог војног поретка. Маринос  Рицудис, тада поручник ратне морнарице, одбио је наређење да учествује у нападу на Србију и није се укрцао у брод Темистоклис.

 Грчки народ га је подржао, али га је војни суд 1999. осудио на две и по године затвора. Притвором се нису завршиле његове муке - суђено му је пред девет судова и избачен је из службе. Храбри Рицудис је својевремено тужио Грчку Европском суду за људска права, због неправде коју је доживео изреченом пресудом. Међутим, ни на том суду није имао успеха. Јануара ове године Свети архијерејски синод СПЦ одликовао је Мариноса Рицудиса из Пиреја орденом светог цара Константина „због његове жртвене љубави према братском српском народу, одбијајући да учествује у НАТО бомбардовању Србије 1999. године”. Дубоко сам ганут и нисам могао да верујем да ћу после 18 година, од када сам одбио да учествујем у неправедном рату против овог народа, да доживим част и захвалност од моје браће православне, браће Срба. Све жртве вашег народа, традиција, предање, култура, биле су најзначајније надахнуће за мене и осећам благодарност пред свима вама - рекао је приликом добијања ордена Светог цара Константина Маринос Рицудис у Патријаршији СПЦ 28. јануара ове године.  Рицудис говори овом приликом ексклузивно за „Јединство”.

Као поручник грчке ратне морнарице, одбили сте наређење да се укрцате у брод Темистоклис и да учествујете у НАТО агресији на СРЈ 1999. године. Како сте донели такву одлуку?

-Као што сам већ неколико пута рекао, ја нисам био капетан брода ХС Темистоклис, мада се то помиње у медијима. Био сам поручник у грчкој морнарици, млади 30-годишњи официр, који је одбио да се укрца на брод који је припадао НАТО снагама, а против Срба. Нисам желео да се укрцам, био сам ухапшен и одведен пред војни суд. Као палубни официр присуствовао сам свим састанцима током припрема те смо били обавештени од стране ХС Кимон да се исти придружио НАТО снагама у Јадранском мору. Ја сам у ствари знао прави циљ мисије и никад нисам осећао да припадам тој и таквој мисији. Идеја је била да останем храбар и пронађем снагу да не учествујем у тој мисији. Тако сам припремио личну званичну примедбу коју сам проследио свом капетану ратног брода у којој сам објаснио да ми моја савест не дозвољава да учествујем у таквој мисији. Уз Божју помоћ рекао сам Не и нисам следио (укрцао се) Темистоклис.

Рекли сте да као православац не можете да учествујете у нападу на братски народ. Да ли Вас је посада  подржала?

-Не никако. Посада није могла да ме подржи јер су се плашили последица. Влада је послала јасну поруку посади ратног брода да свако ко би и помислио да се удаљи са Темистоклиса ради противзаконито те да ће сносити најгоре последице по своју каријеру. Неки од њих су ми у приватном разговору  рекли да имају фамилију и да се не могу супротставити наредбама. Разумео сам њихову одлуку. Никада их нисам критиковао. Било је врло тешко рећи не.

Нисте пристали на то да кренете на Србију. Да ли сте очекивали да ћете бити кажњени?

-Да, то сам јако осећао, јер сам у ствари био под притиском Владе да учествујем у мисији. Рекли су да ћу бити избачен из морнарице и да ћу бити изведен пред војни суд. Чак су и затвор спомињали.

Колико Вам је значила подршка грчког народа?

-Да, веома много - као што сте могли видети на снимку изван војног суда. Народ ми је пуно помогао јер су ми давали новац да преживим пошто сам изгубио посао, и моја супруга такође.

Кажњени сте са две и по године затвора и остали без посла. Како сте поднели затворску казну и губитак посла?

-Одлука да не послушам наредбу НАТО мисије испунила ме је великом унутрашњом срећом. Нико није могао да осети оно што се дешавало у мом срцу. Било је то као да живим у рају. Невероватна унутрашња срећа све се дубље усељавала у моје срце. Ово изузетно осећање је било тако јако да уопште нисам размишљао о последицама - да будем ухапшен и останем без посла. Та унутрашња срећа ме никада није напустила и зато сам рекао новинарима да никад нисам зажалио због своје одлуке и могућих последица због тога.

Синод Српске православне цркве доделио Вам је, прошле године, за овај херојски чин, високо одликовање, орден Светог цара Константина који сте примили јануара ове године. Како сте доживели то значајно признање?

-Срби су фантастичан народ. Најпре нисам хтео да прихватим орден. Учинио сам оно што сам учинио надахнут храбрим Србима који су били против целог западног света без ичије подршке. Зато није било фер бити део тог признања када су ваши људи највише пропатили од Запада током рата.

Да ли сте били свесни колико сте се жртвовали игноришући наредбу да нападнете СРЈ?

-Никад о томе нисам размишљао.

Славица Ђукић Превод: Душица Вучковић

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија