Интернет издање - вести се дневно ажурирају
Штампа

Перфидна игра Енглеза

Ингеренције Републике Србије на КиМ су данас практично никакве. Ингеренције на КиМ званично имају УН, према Резолуцији 1244, зато што Косово и Метохија има статус протектората под мандатом УН. И послове и власти и функције институција обавља УНМИК у име УН. Дакле, то је званично. Поред тога, активностима Републике Србије из 2010. године је доста тих надлежности пренето на Еулекс, односно на ЕУ, тако што се Србија сагласила да се одлуком Генералне скупштине УН у процес решавања питања  Косова и Метохије укључи и ЕУ и прихватила је да се на Косову успостави и мисија Еулекса која је требала да се бави углавном правним и административним пословима. 
 Дакле, званичне надлежности су на Унмику и на Еулексу, односно на УН и на ЕУ, при чему примат има УНМИК, односно УН зато што је Косово у мандату УН и протекторат је УН.  По Резолуцији 1244 све док се не реши коначни статус - ово је одговорио каријерни дипломата Зоран Миливојевић на питање  „Јединства”, шта Србија данас има на КиМ и колике су јој ингеренције. 
 
Какву улогу имају привремене косовске институције на које су пребачене   скоро све надлежности Унмика и Еулекса?
 
Привремене косовске институције су установљене такође  уз сагласност са Резолуцијом 1244 и тако што  су се од 2000. године до данас одузимале надлежности Унмика и преносиле на те привремене косовске институције. Зато се и зову привремене. Зато што су привремене до коначног решења. Међутим, државе које су признале самопроглашену независност Косова и које  третирају те  привремене институције као званичне институције, у ствари  им политички дају могућност да врше власт на тај начин. Иначе, за безбедносна питања је задужен Кфор, а за административна и сва друга  питања је задужен званично Унмик и  Еулекс у оној мери у којој је ЕУ 2010. ушла на Косово и Метохију. Према томе, признавање тих привремених институција као званичних институција је од стране западних великих сила које су ту присутне и војно и политички. А, кроз Кфор је у ствари Нато присутан на КиМ и они их третирају као званичне. Признали су самопроглашену независност Косова и они им дају легимитет. Иначе, то не важи ни за нас ни за земље које које нису признале самопроглашену независност Косова. Наравно,  не важи  ни  за УН. 
 
Кажете да не важи за УН,  а  како у том контексту Велика Британија одлучи да скине са дневног реда УН редовну  расправу о Косову и Метохији?
 
Она  је  злоупотребила своје право председавајућег на месец дана тако што  је код утврђивања дневног реда  изузела  питање Косова,  пошто је то питање које се процедурално решава нема права вета, односно, не одлучује  се на нивоу Савета безбедности коначним доношењем одлука, где је  могуће и  право вета. Велика Британија је искористила то своје право председавајућег, искористила је већину које западне земље, тренутно, имају у Савету безбедности и склонила КиМ. Јер, од пет сталних чланица Савета безбедности УН три су признале самопроглашену  независност САД, Велика Британија и Француска. Од несталних чланица још шест је признало самопроглашену независност Косова, тако да они имају већину. Они су простом већином, како процедура налаже, усвојили дневни ред и тако склонили Косово. Међутим, то није дефинитивно склоњено. 
 
Може ли се десити у будућности да земље које су признале косовску незавосност,  приликом председавања,  не стављају Косово на дневни ред седница Савета безбедности, а оне које нису стављају и колико је то неозбиљно за једну организацију као што је Савет безбедности УН?
 
То је управо тако.  Али,  Савет безбедности УН  је  код тога подељен онако како је подељен и свет. Да,  може се десити да следећи преседавајући САД,   за време свог председавања у септембру, такође, не ставе на дневни ред Косово. Међутим, за очекивати је да сталне чланице Савета безбедности Кина и Русија и даље инсистирају на томе да косовско питање остане у надлежности Савета безбедности онако како налаже Резолуција 1244  и како је до сада третирано. Дакле, да се тромесечно даје извештај. Треба имати у виду да је генерални секретар сачинио Извештај за ово заседање, да је такође и представник Унмика на КиМ сачинио свој извештај. Према томе, ово је преседан. Ово је у ствари наметање решења силом и коришћење процедуралних механизама  и већине, у овом тренутку, у Савету безбедности. Не значи да ће се то као пракса  убудуће и прихватити, да се КиМ може скинути из надлежности Савета безбедности. То не може све док је на снази Резолуција 1244. 
 
Милорад Додик је изјавио,  да уколико Косово добије столицу у УН, да ће исто затражити и Република Српска. Може ли се десити да Косово заобилазним путем добије столицу у УН уз помоћ  западних центара моћи? 
 
Немогуће је да се испослује да Косово постане чланица УН без одлуке Савета безбедности. Дакле, немогуће је док је на снази Резолуција 1244  и док се Русија и Кина са тиме не слажу. У чланству у УН могу да се примају само суверене државе, међународно признате у пуном капацитету, што Косово није, или друго уз сагласност сталних чланица Савета безбедности. Дакле,   немогуће је да се заобилазним путем то испослује. Ово сада што чини Велика Британија  и што чине западни центри моћи, то је покушај да се минимизира Резолуција 1244 и да се на политички начин силом наметне признање такозване реалности, односно, да се призна да  је Косово и самопроглашена независност Косова свршена ствар. То је покушај и због тога Велика Британија покушава да то просто наметне. Међутим, то није могуће без одлуке Савета безбедности и  све док је на снази Резолуција 1244.
 
Ових дана се говорило о разграничењу између Срба и Албанаца унутар КиМ, односно корекцији граница на југу Србије...?
 
Прво, ја мислим да није могућа таква врста разграничења. Шта би то значило. Ово што се помиње, такозвана Прешевска долина, и некакво исправљање граница,  то би у ствари значило размена територија а размену територија могу да врше само суверене државе, онако како то Србија на пример хоће да уради са Босном и Херцеговином. Међутим, за Србију самопроглашено Косово није држава. Према томе, не може се вршити никаква размена територије. Друго, шта би то значило да Србија врши размену територије сама са собом. Да некоме даје своје територије и да даје још један део своје територије. Интересантно је ово што Тачи помиње исправљање граница. Ту је интересантно шта он  има у виду. Јер, када је реч о границама, за Србију су границе Косова и Метохије према Македонији, Албанији и Црној Гори. Не знам о каквим исправљеним границама он говори. Нема никаквих промена унутрашњих граница а поготово не спољних граница Србије. 
 
Уколико би север Косова припао Србији, а истовремено се добије екстериторијалност за српске енклаве и Српску православну цркву, да ли је то прихватљиво за Београд?
 
Чим Тачи о томе прича,  то значи да се то негде кува и да постоје некакве идеје. Када је реч о Србији свако одустајање и  признање самопроглашене независности Косова не би могло да буде прихватљиво. КиМ је насилно узето и Србија нема надлежности тамо и власт, због правног насиља и војне агресије. У правном и политичком смислу, свако друго решење осим да Србија не призна Косово не би било прихватљиво за српску страну . Друго је фактичко стање  да се заштитите интереси српског народа на простору који је под међународним протекторатом.  
 
Како ви видите решење косовског питања?
 
Има пуно модела у свету  где имате територије које имају посебан статус у оквиру једне државе. Имате Јужни Тирол, Оландска острва и низ неких решења где на једној територији живи један други народ, говори један други језик а територија припада једној другој држави као што су Оландска острва где се говори норвешки језик или Јужни Тирол где се говори немачки, где су немачке институције културе и образовни систем, али се налази на територији Италије. Треба чувати по сваку цену народ на КиМ који имамо и српске  институције које функционишу на КиМ. Мора се тражити решење које не омогућава било којој страни да добије све. Мора се тражити решење које има у виду и право и промене међународних околности, које има у виду и фактичко стање и  положај Срба на КиМ.  Запад хоће да границе Косова буду оне које су они установили Нато агресијом, односно да се реализује стање које је наметнуто силом и да се спроводи политика страха.   
 
Високи званичници Албаније и привремених косовских институција на КиМ јавно  изјављују да ће да укину границу између Албаније и Косова. Да ли је на помолу „велика Албанија”?
 
Велика одговорност је на западном делу међународне заједнице. То што  сада раде Албанци показује да је идеја о „великој Албанији” и даље јака. Велика је одговорност зато што остваривање те идеје апсолутно не гарантује мир и стабилност на овим просторима. Крајњи је моменат да тај део међународне заједнице, који има највећу одговорност и највећи утицај  на албански фактор, почне да реагује. Сада је толико очигледно, после овога што је министар за дијаспору Албаније, Пандели Мајко изјавио, да је концепт „велике Албаније” жив и, не само жив, већ је сада покушај реализације тог концепта.  Забрињавајуће је то и за Црну Гору и за Македонију  и за Грчку и за све нас скупа на Балкану јер то не угрожава само Србе и Србију. Велика Албанија подразумева заокружење етничких простора где Албанци чине већину на штету свих суседних држава Албаније. Дакле, Грчке, Македоније, Србије и Црне Горе и плус директну претњу за Европу у целини. 
 
Сведоци смо да Албанци покушавају заобилазним путем да трансформишу Косовске безбедносне снаге у Војску пошто немају сагласност српских посланика...?
 
Војска Косова, такође, не може да се формира званично без УН, зато што  је Резолуција 1244 врло јасно дефинисала да је за питање безбедности и одбране надлежан Кфор. Према томе, док је Кфор ту немогуће је да се формира „војска Косова”. Друго, не може без сагласности српске стране. Запад покушава да то реши, међутим, било које средство да употребе не може да се реализује без УН, без сагласности Савета безбедности, јер то би значило елиминисање Кфора. Не могу да формирају војску све док је КиМ под мандатом УН. Дакле, само укидањем Кфора може да се успостави „војска Косова”. Они врше притисак, али не значи да је то изводљиво, јер да јесте они би то завршили  још давније. Ни једно званично статусно питање које има елементе државности не може да се заврши без УН. Могу државе да се признају, могу да признају самопроглашену независност, али не може као држава да буде у пуном капацитету на међународном плану без чланства у УН .   
 
Одавно је истекао рок за формирање ЗСО. Који је, по Вашем мишљењу, главни разлог што Приштина одбија да формира ЗСО и колико дуго то  може  да чини?
 
Прво, мора да се реализује Бриселски споразум баш онако како је дефинисано у документу из августа 2015. године о формирању ЗСО. Ту је јасно назначено шта представља ЗСО и какве надлежности има и како треба да изгледа. Зашто је то проблем за Приштину. Проблем је зато што то установљава један посебан статус, један посебан организам који штити до краја интересе српског народа и није подложан до краја утицају Приштине. Дакле, има надлежности који могу да штите интересе српског народа на тим просторома. То је за њих проблем. Они покушавају да то избегну и покушавају да Бриселски споразум ставе по страни а да иду на правно обавезујући споразум  и да то питање укључе кроз правно обавезујући споразум.
 
Да ли правно обавезујући споразум значи признавање Косова? 
 
То нигде не пише. Правно обавезујући споразум је део процеса проближавања Србије ЕУ  и налази се у платформи за приступање. Један од услова за приступање Србије ЕУ. При чему није дефинисан и нигде не стоји шта он треба да значи. Запад покушава да наметне оно што чини сада померање КиМ из УН. Дакле, хоће да наметну решење да је косовска независност свршена ствар. Сада се на томе инсистира због тога што су се промениле међународне околности. Запад нема ону снагу коју је имао када је вршио агресију на Србију. Друго,  положај Србије  је другачији. Треће,  што међународна заједница у најширем смислу и друге државе разумеју о чему се ради. Неке државе одустају од признања, што су аргументи и Србије и питање Косова је потпуно на другачијој основи него што је било некада. Русија и Кина неће прихватити ово избацивање КиМ са седница Савета безбедности, јер они имају интерес да УН функционишу, да се спречи хегомонија једне стране, односно западних центара моћи. Р. Комазец
 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија