Интернет издање - архива
Штампа

Политичари не могу да уређују и прете медијима

ВЛАДИМИР РАДОМИРОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК  УДРУЖЕЊА НОВИНАРА СРБИЈЕ
 
Грађани Србије гледали су претходних дана упад опозиционих лидера и демонстраната у РТС са моторном тестером, одласке испред РЕМ-а, претње упада на ТВ Пинк и одузимање националне фрекфенције. Да ли је улога политичара да уређују медије, како спустити тензије и увести културу дијалога, шта све УНС чини на откривању истине о убијеним и киднапованим новинарима и медијским радницима на Косову и Метохији, као и о пресуди за убиство Славка Ћурувије за „Јединство” је говорио Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије. 
 Зашто је требало 20 година да се донесе пресуда за убиство Славка Ћурувије и поред тога што су постојале основане сумње ко је убио новинара Ћурувију?
 
Славко Ћурувија мучки је убијен на Ускрс 1999. године, током агресије НАТО-а, а још тада је нама његовим колегама било јасно ко је могао да наручи и изврши то убиство. Ћурувија је био власник „Дневног телеграфа” и „Европљанина”, новина које су оштро критиковале режим Слободана Милошевића и које су биле прва мета драконског закона о јавном информисању из 1998. године. Режиму није било довољно да угаси те новине, већ је због Ћурувијиног утицаја на домаћу јавност и све већег утицаја на страну јавност, решио да угаси и његов живот. Такво је време било код нас да су наручиоци и починиоци убиства били уверени да никад неће одговарати за тај злочин. Када је Слободан Милошевић изгубио изборе, од нових власти сазнали смо да је Државна безбедност пратила Ћурувију и на дан убиства, али да је пратња престала непосредно пре убиства. Била је то прва назнака где се може пронаћи истина. Нажалост, до судске истине требало је да прође 20 година, јер није било политичке воље да се ово убиство реши. Тек 2013. године образована је Комисија за истраживање убистава новинара, у коју су ушли новинари Љиљана Смајловић, сарадница Славка Ћурувије, и Веран Матић. Захваљујући њиховом ангажману и раду полицијских инспектора и тужилаца, откривени су многи подаци који су довели до првостепене пресуде којом је за убиство осуђен врх тадашње Државне безбедности. Та пресуда је доказ да наша држава окончава еру некажњивости за злочине над новинарима.
 
Од 1998. до 2005. године на Косову и Метохији је убијено  и  нестало чак 14 новинара.  Шта су наредни кораци УНС-а (ДН КиМ) у тешкој борби за истину о убијеним и киднапованим новинарима на КиМ?
 
Читаоци „Јединства” знају да су Удружење новинара Србије и наш огранак Друштво новинара Косова и Метохије једини годинама указивали на убиства и отмице наших колега и да смо тражили истину и кажњавање злочинаца. Дуго није било никакве реакције ни Унмика ни Еулекса, али ни наше државе. Тек прошле године долази до малог, али нама врло битног помака, када је Европска федерација новинара, највеће новинарско удружење на нашем континенту, једногласно усвојила резолуцију којом се тражи решавање ових злочина. Ту резолуцију заједно су поднела сва српска удружења новинара и удружење албанских новинара из Приштине, што је само по себи историјски чин, али је важније да ће сада Европска федерација новинара преко Савета Европе тражити информације о свим убиствима и отмицама и инсистирати да државни и међународни органи реше те злочине. Убиства наших колега Срба и Албанаца биће тема и велике међународне конференције „Крај некажњивости” коју у Београду 22. и 23. априла организују Удружење новинара Србије и Радио-телевизија Србије. Повод за ову конференцију је 20. годишњица напада НАТО-а на РТС у којем је погинуло 16 људи, а говорићемо и о свим другим страдањима новинара у последњих двадесет година, укључујући посебно Косово и Метохију. 
 
Атмосфера поларизације медија у централној Србији  одражава се и на српске медије на Косову и Метохији до те мере да неки медији сматрају да су слободни и непристрасни само уколико прозивају Београд.   Како остати непристрасан и информисати са простора сопствене државе на којем вам је угрожен језик, писмо и безбедност народа?
 
Положај наших колега на Косову и Метохији најтежи је у целој Европи. Новинари у централној Србији суочавају се с разним врстама притиска, али све је то мачји кашаљ у односу на притиске и претње с којима се суочавају српски новинари у јужној покрајини, који се свакодневно боре за голи живот. Због тога Удружење новинара Србије поклања посебну пажњу раду Друштва новинара Косова и Метохије и положају наших чланова и других новинара на овом најважнијем подручју за наш народ. Један од аспеката нашег рада јесте и инсистирање на непристрасности и правовременом информисању, јер наш народ зависи од информација које добије од медија на српском језику. Искористићу ову прилику да позовем све колеге на Косову и Метохији да се учлане у Удружење новинара Србије и да заједно радимо на побољшању услова за наш рад и за опстанак српског народа на Косову и Метохији. 
 
Да ли сте, као дугогодишњи новинар и председник УНС-а, очекивали да ћете 2019. године морати да позивате и објашњавате да политичари не врше насиље и не упадају у медије, уколико се не слажу са уређивачком политиком одређеног медија и да о кршењу Кодекса новинара Србије одлучује струка а не политичари?
 
Живимо у земљи у којој до пре само 30 година није било приватних медија и у којој  политичари, у доброј мери исти они који су владали и пре 30 година, сматрају да је нормално да само они одређују ко сме да пише и шта сме да се објави. Тај рефлекс није нестао и зато ћу сваку прилику искористити да кажем да није улога ниједног политичара да уређује медије, да процењује да ли је нешто правилно објављено и да прети онима чије му се извештавање не допада. 
 
Да ли новинари који јавно говоре на скуповима опозиције и вређају власт  могу  за себе да кажу да су објективни и непристрасни и да истовремено оптужују колеге из медија који подржавају политику владе да крше Кодекс новинара Србије  и шире пропаганду?
 
Ниједан новинар који се на тај начин политички ангажује не може бити непристрасан и такво извештавање уништава поверење грађана у медије. Нама су потребни новинари и медији који имају исти однос и према власти и према опозицији. Удружење новинара Србије ће увек штитити колеге које поштују Кодекс новинара, а што нас више буде у УНС-у наша борба за непристрасно новинарство биће плодотворнија. 
 
Може ли новинарска струка  да победи бахате политичаре, спусти тензије у друштву и уведе културу дијалога и пристојне дебате у медијима?
 
Новинари нису изоловано острво у овом друштву, па спуштање тензија не зависи само од нас већ и од оних који те тензије дижу и оних који резигнирано посматрају шта се догађа око нас. Када сам пре две године дошао на чело Удружења, желео сам да покренем серију разговора о кључним темама у друштву и до данас нисам успео. Препрека на коју нисам рачунао је страх, не само колега новинара, већ пре свега стручњака који избегавају сваки јавни наступ плашећи се да ће због својих ставова постати мета оних који би да угуше сваки дијалог. До промене ће доћи кад се и ми новинари и ти стручњаци ослободимо страха и кад шватимо да смо већина у својим струкама. Зато је битно да Удружење новинара има што више чланова. Још једном позивам све колеге са Косова и Метохије да се учлане у УНС. Р. Комазец
 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија