Интернет издање - вести се дневно ажурирају
Штампа

Хероина чије је оружле била писана реч

У присуству бројних званица из културног и јавног  живота  у  Грачаници је 16. фебруара у оквиру овдашњег Дома културе отворена читаоница која носи име велике српске песникиње с простора Косова и Метохије, Даринке Јеврић, а поводом десетогодишњице од њене смрти. Обраћајући се присутнима књижевни критичар, Жарко Миленковић  рекао је, поред осталог, да је новоотворена читаоница први простор такве намене у српским срединама јужно од Ибра после изгона већине Срба из градова на Косову и Метохији након 1999. године.  Истакао је при, том да ће грађани, студенти и ђаци имати могућност да у просторијама читаонице користе књижевни фонд Народне библиотеке „ Грачаница „ , који располаже са око 10.000 књига. 
 
ДЕЧАНСКА ЗВОНА”  УШЛА У АНТОЛОГИЈЕ
 
Говорећи о лику и делу песникиње Даринке Јеврић он је изумеђу осталог нагласио: -Доживљај Косова и Метохије, као места страха и пустоши, песникиња Даринка Јеврић исписивала је од својих првих песама, оних које су се присећале прошлости, много више говориле о садашњости, а још више наслућивале будућност до својих последњих песама из књиге „Јудин пољубац”, и оних постхумно сабраних у књизи „ Посланице с Проклетија” у којима је Јеврићева проговорила експлицитно, без обавијања у чауре прошлости, о страдњу српског народа, као и свом доживљају Приштине, као пустог града у коме је остала да живи и након 1999.године, скоро до смрти. Миленковић је, такође, рекао да је чињеница да је песма као што су „ Дечанска звона” или светковина срца,  ушла  у антологије пре него што је песникиња објавила самосталну збирку, те је она и постала њена најпознатија песма.
-Иако је ова песма љубавна, у њој налазимо наговештај пусте земље и страх да ће  ускоро она то постати. У овој се песми осећа  симбиоза љубави према завичају, Богу и човеку- рекао је говорећи о Даринки Јеврић,  Миленковић. Додао је да  у својим каснијим песмама песникиња опева експлицитније  доживљај пустошења земље, Косова и Метохије, кроз преплитање  прошлог тојест средњевековног времена и садашњег тренутка.
-Мит о Косову, препознаје се као стварност , као усуд човека и земље, те стога неке њене песме  имају својства лирске  расправе о смислу историје,  мита , дубине, правде морала и смрти- рекао је поред осталог  Миленковић.
О лику и делу Даринке Јеврић говорила је и професор др Митра Рељић, која је била и велики пријатељ са покојном песникињом, која је до 1999. године живела у Приштини. - Прошло је десет година од када песникиња Даринка Јеврић почива на својој страни светлости, не бих рекла од како није са нама, како се обично изговара у годишњицама, јер  физичко присуство није потврда да ли смо и колико смо са неким  и колико је тај неко са нама. Осим што на песничким такмичењима младих не изостају њена „Дечанска звона”, Даринка Јеврић и деценију по одласку, своје пријатеље  итекако ободри, растужи и засмеје било да у сећању искрсне њена реч  и реакција на људско добро, глупост, суревњивост, неправду, било  да у њеној писаној заоставштини наиђу  на калиграфски испреписану песму своју или туђу, непослато писмо пријатељу, судску пресуду- рекла је поред осталог др Митра  Рељић при отварању читаонице која носи име Даринке Јеврић, говорећи о лику и делу велике песникиње. 
 
ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПЕСНИКИЊА
 
-Недавно ми дође под руку  неписмено срочено и латиницом срочено решење Општинског суда за прекршаје у Пећи  из давне 1970. године  у коме он тамо Халид Куртај утврђује одговорност  двоје млађаних  Милорада  Тодоровића, сина Драгосијевог  и Даринке Јеврић, кћери Величкове, који тек што бејаху прешли двадесету. Даринка Јеврић има платити  глобу од  сто динара  или одлежати  у затовру од 4 дана. Милорад је мало горе прошао јер је, стоји у оптужници „дана шестог јануара” што ће рећи на Бадњи дан 1970. године  у кафани „Беле воде” у Ђураковцу  и поред  упозорења конобара да је таква  радња у кафани забрањена  цитира неке цитате. Пажљиво читајући међу песме позоришну и ликовну критику  „Залуталу  пресуду”  па замишљајући Даринку како декламује, Рилкеове, Десанкине, Васкове, можда стихове Цветајеве  и пркоси  конобару жбиру, наглас сам се смејала. Цитирано судско решење истовремено је сличица  горке српске реалности живота косовскометојхијских Срба, који  је након другог светског рата, посебно шездесетих година прошлог века подсећао на онај најгори период из владавине Отоманске империје. Жалбе упућиване Београду због  терора над српским становништвом, његовом културном и духовном баштином по адресанта су биле пођеднако ризичне као оне својевремено упућиване Султану, будући да су молиоци за помоћ олако проглашавани за српске шовинисте. Онда као и данас пожељни су били такозвани умерени Срби. Добро поимајући свеколике језичке мистификације и марифетлуке, Даринка тај умерени Србин никако није хтела бити, нарочито  не из позиције слабијег. По оном етичком начелу чојства, да слабијег, ко год он био треба заштити, да се насилнику треба супроставити, она  је остала верна до краја живота- рекла је у својој беседи о Даринки Јеврић, др Митра Рељић. Како је нагласила, Даринкина једино средство борбе била је „реч жежена”. Из оправданих разлога отварању читаонице у Дому културе у Грачаници није присуствовао  државни секретар у Министарству културе, Нино Брајевић , чије је присутво догађају било најављено.  Он је упутио телеграм  у коме поред осталог каже: -Жао ми је што данас не могу да са вама поделим сећање на нашу Даринку али и радост што екстравагнтна песникиња  и новинарка добија свој кутак у највећој и најзначајнијој српској установи на Косову и Метохији, Дому културе Грачаница. У телеграму се такође између осталог  каже да се поетеса међу новинарима  својом пеоезијом сврстала у ред највећих  песникиња  тадашње Југославије. Наглашено је да је  Даринкина жеља била да почива у Приштини.
-Читаоница која носи њено име испунила је бар мало њену жељу. Читаоница „Даринка Јеврић” је доказ да је преживео њен град , да се сећамо  не само њене поезије него и њених текстова, позоришних критика, свега што нам је оставила. Никога није оставила равнодушним, дама са раскошним шеширом и марамом. Није и неће. речено је у телеграму Нина Брајевића на чијем крају стоји „ Даринки од Нине”. Присутнима се  приликом отварања читаонице „ Даринка Јеврић” обратила директор Библиотеке Грачаница, Бранкица Станковић. Она је подсетила на то да у савременом свету постоји, како је нагласила, криза читања као последица кризе духа и да Дом Културе Грачаница и овдашња библиотека  улажу напоре  да се ситуација на том плану промени управо промоцијом правих вредности где писана реч и лепа књижевност имају значајну улогу. Говорећи о Даринки Јеврић, Станковићева је поред осталог истакла следеће: - Хероина која се до последњег даха борила да пробуди осећај завичајности и код оних  где је тај осећај затајио.  У спомен Даринки Јеврић посвећујемо  овај племенити простор, читаоницу која располаже много бољим условима  свима онима који желе да је користе. Настојаћемо да  задовољимо специфичне  потребе различитих група корисника и када је у питању дружење и када је у питању  промовисиање књижевности. Приликом отварања читаонице „Даринка Јеврић” присутни су могли да погледају и документарни филм посвећен овој песникињи. Плочу , на једном од зидова читаонице са њеним ликом открили су  др Митра Рељић и  професор др Станислав Станковић. С.И.
 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија