Интернет издање - архива
Штампа

Ни асфалт не оживљава село

На путу Зубин Поток-Рибариће, на крајњем северозападу Косова и Метохије, испред велике насипне бране Газивиде, скреће асфалтни пут десно за село Бубе на пространој висоравни средишта планине Рогозне. Од каменолома у Лучкој Ријеци узани асфалтни пут је под сталним успоном за ово некада велико раштркано, или по Јовану Цвијићу разбијеног типа, село над којим доминира врх Бубски шиљак са 1.284 метара надморске висине.

Простране непокошене ливаде и пашњаци као и непрегледни предели шума на око 1.000 метара надморске висине, где је смештено Бубе, одају утисак недирнутре природе у којој царује екологија. Но, ту су у благим долинама родне баште, воћнаци са посавијеним гранама од силног рода али и поља набубреле пшенице. У даљини кроз таму примећују се врхови Шар планине, док је Мокра Гора као на длану на видику.

Више празних кућа

На пашњацима и ливадама нигде стада оваца, говеда, нигде ни песме чобана. У разбацаним засеоцима села преплиће се ново и старо. Ту су још увек помоћни објекти и стаје покривени сламом и куће под црепом. Истина, највише празних и оронулих. Ретки су и аутомобили који од Зубиног Потока преко Буба иду за Нови Пазар и обрнуто. А од Зубиног Потока до Буба је 12 киломотера и до Новог Пазара још 29. У средишту села поред куће, која као да је с неба спуштена на ливади, срећемо 77-годишњег Живорада Михајловића. Ненадане госте дочекује добродошлицом, баш како се одвајката гост дочекивао у рогожњанским кућама.

- Е, данас у селу немате са ким ни да попричате. Опустело је Бубе баш као и многа села на Рогозни. Ова села су тек 1986. године добила струја, а асфалт је дошао 1996. године. Но, ни то није помогло да се народ врати у напуштена домаћинства. У Бубама је шездесетих година у 36 кућа живело више од 250 становника а данас, ето, само из осам кућа се пуши оxак. Данас је овде само 19 становника, углавном старих. Некада је свако домаћинство имало бар 80 оваца, десетине коза и говеда и обавезно пар коња. Данас само неко држи краву, две и то је све. Ја сам сам у кући. Доћем лети док сам зими код сина у Крагујевац. Не заноћијева се зими овде сам - прича Живорад Михајловић који је био домар у сеоској школи. Он има и посебну причу о школи у којој је почео да ради 1973. године.

- Из десетак околних села у школи у Бубама је, например 1974. године, у осам разреда било 255 ученика, а ево данас само 12. Туга једна! Школа се повећавала јер је од оснивања била четвороразредна да би почетком седамдесетих година прерасла у осморазредну школу - каже Живорад. Предуслови за туризам Поред школе у Бубама је здравствена амбуланта, а ту је и продавница. И једни и други имају све мање посла. Поред асфалтног пута на многим местима метри и метри наслаганих кубика огревних дрва. То Бубљани који живе у Зубином Потоку спремају дрво за продају као додатни приход својих зарада. Данас село, и Бубски шиљак, највише походе планинари из читаве Србије који за пар дана посете више врхова на Рогозни. Подно самог Бубског шиљка Бубљани су на темељима неког старог манастира добровољним прилозима подигли цркву Свете Петке. Са северне стране доминантног врха на Рогозни изнад Буба налази се јединствен случај места Ледница где током целе године има леда у једној омањој пећини. Стари Бубљани веле да су некада људи са целе Рогозне долазили овде по лед који им је био потребан као лек кад се стока отрује, поједе, неку „неваљалу“ траву. Данас код Леднице на Бубском шиљку су најчешће планинари. Бубе има све предуслове за планинарски туризам. Инфраструкура је поодавно дошла у село но, без конкретних улагања државе у објкете не може се очековати оживљавање села и повратак одсељених Бубљана. З.Влашковић

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија