Интернет издање - вести се дневно ажурирају
Штампа

Породица је највеће богатство

Када мештане Грачанице питате за Деспота Михајловића прво што ће вам рећи јесте да је то један од најстаријих, ако не и најстарији, становник овог места. Одмах затим следи прича како је то ведар и, с обзиром на године, бистар човек који свакодневно шета улицама Грачанице, али и како је за време Другог светског рата био у логору у Немачкој. Деспот Михајловић има 92 године и нисмо га затекли кући јер је отишао у своју редовну јутарњу шетњу. Његова супруга Десанка нам је рекла да он сваког дана одлази по хлеб и млеко. Од њихове куће до прве продавнице има више од једног километра, али њему то није никакав проблем. Док чекамо домаћина његова супруга нам показује радионицу и посебну просторију у кући у којој Деспот свакодневно ради на каширању икона и слика.
 -Његов дан је испланиран и сваког дана уради по нешто, никад не седи докон- каже нам Десанка. Када смо видели Деспота на вратима од куће упитали смо, по други пут, колико има година. Испред нас је био насмејан  старина и по свом физичком држању никада не бих рекла да гази десету деценију живота - Имам пуне 92. године а осећам се као да су ми 33- каже нам деда Деспот.
Здравље га одлично служи. Ништа од лекова не пије, једино је недавно оперисао катаракту и сада, каже, одлично види.   -Целог живота радим, не могу да замислим да нешто у току дана не урадим. Пензију сам стекао радећи у војсци, јер сам после Другог светског рата завршио војну школу. На служби сам био у Нишу, Битољу и Загребу. Радио сам и као фотограф, зидар, молер, ма ни један посао нисам одбијао, али морам да кажем да су фотографија и сликарство моја велика љубав. Знате, ја се тог времена радо сећам јер смо лепо живели. Знао се неки ред и све је, ако мене питате, било боље него што је сада. Пола пензије дајем супрузи за лекове, а некада се они нису плаћали. Измиривао сам све обавезе према држави а морао сам да платим операцију ока 550 евра - то је страшно. Сада је неко чудно време дошло, много се тешко живи, млади поготово, а то није добро. Трудим се да се прилагодим, али када упоредим нека времена онда и ово сада, просто ме страх онога што сада видим- каже нам старина Деспот. Више од 20 година ради на каширању икона и слика и то воли да ради, никада му зарада није била на првом месту. Продавао је иконе о већим празницима у порти манастира Грачаница, а највише је, каже нам, продао флаша за ракију са крстом у боци. То је продавао Американцима у бази Бондстил. -Сваке суботе су долазили и куповали флаше, то им се нешто много свиђало. Долазе људи и сада и купују иконе, свиђа им се како ја то радим, прича нам деда Деспот. На његовом радном столу су у посебно украшеним рамовима фотографије његових потомака. Има петоро деце и од њих има 13 уничади, 32 праунучета и  двоје чукунунучади. -Чекам рођење трећег чукунунучета и ја сам срећан и богат човек. Моја породица је моје богатство. То што су сви они добро и здраво одржава ме у животу и даје ми снаге. Новац дође и прође, а ово што ја имам не мери се ни са чим. Једва чекам мај месец јер ми тада долази у госте ћерка која живи у Аустралији, прича на Деспот Михајловић и додаје да је деведесетих година прошлог века био код ње годину дана. Каже нам да оде у посету код фамилије и у Немачку, Италију, у многа места у централној Србији, али се увек радо врати свом Косову и Метохији, јер само је овде његов дом.
За крај нашег разговора оставили смо најболнију тему а то је његово заточеништво у немачком логору за време Другог светског рата. У логор је одведен кад му је било 19 година из његовог родног села Ливађа, и у њему је провео годину и по дана. -У логор је из овог дела Косова одведено 360 Срба. Био је то логор Дора у граду Нордхаузену и то је нешто што је обележило мој живот. Никада се нисам ослободио страха и нисам заборавио слике ужаса који сам тамо преживео. На хиљаде људи је умирало од глади, болести, од нехуманог понашања чувара. У животу сам имао много лепих и срећних дана, али те страхоте су увек биле део мене. Нисмо се, на жалост, сви вратили кући. Мислим да је, поред мене, жив још један бивши логораш у Лапљем Селу. Састајали смо се редовно и дружили, присећали се гладовања и свих мука. Можда ме је та патња и ојачала па имам дуг живот,  јер као што наш народ каже „што те не убије то те ојача”, рекао нам је Деспот Михајловић из Грачанице. М.Ч.
 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија