Интернет издање - вести се дневно ажурирају
Штампа

Призрен увек у срцу

У великој сали Богословије „Свети Кирило и Методије” у Призрену, у недељу, 12. марта, је одржана промоција књиге „Призрен у срцу”, преминуле Љиљане Гарић Стојковић (1947-2000), у издању куће „Граматик”.  Књигу је, професорима и ђацима призренске Богословије, као и преосталим Србима у Призрену, представила ћерка ауторке, Радмила Стојковић Кнежевић, која је главни иницијатор да се ова књига, поново нађе у штампи, пошто су, примерци првог издања из 1996. године, које су многи Призренци имали у својим домовима, изгорели у мартовском погрому 2004. када је горела и Љиљанина кућа, са другим српским кућама и светињама у Призрену. Радмила се, уз помоћ својих сестара Маје, која сада живи у Сиднеју и Јелене, која живи у Минхену, потрудила да књига њихове, рано преминуле, мајке, Љиљане, доживи и ово друго издање. 

ПОВРАТАК КЊИГЕ У ПРИЗРЕН

Радмила је поздравила присутне, рекавши да јој је велика част,  што има  могућност да представи књигу своје мајке у Богословији, у чијој се близини налази њихова сада обновљена, породична кућа и рекла пар реченица о књизи: - Књига „Призрен у срцу” је настала 1996. године, као сећање и одраз велике љубави моје мајке Љиљане, према овоме граду, у којем је живела и радила. Књига говори о разним обичајима - „ адетима” и животу Призренаца, показује могућност да се касније развије у нешто више, али нажалост смрт је прекинула њено стваралаштво. Већи део тиража из 1996. године је нестао, односно изгорео у мартовском погрому, када је изгорела наша кућа у Подкаљаји, као и куће наших комшија и светиње у граду. Ја сам, поновним објављивањем ове књиге, желела да вратим сећање, не само на рад моје покојне мајке, већ и на сам садржај ове књиге и да ова деца која су сада тренутно у Богословији, могу да чују и прочитају како се некада живело у Призрену. Драго ми је што су присутни и желела сам да на неки начин евоцирањем успомена, књигу вратим кући и да се, ако икако можемо, придржавамо онога што је било вредно и онога што је нама веома значило, да макар не заборавимо, ако већ не можемо да репродукујемо-рекла је Радмила. У препуној сали, о књизи је, сем Радмиле, која је говорила и читала приче из књиге о гостопримству, призренским старицама, Подкаљаји, призренском летњем дану, комшијама, шарању јаја и призренској ношњи... говорио и новинар, документариста, Жарко Јоксимовић. Јоксимовић се, у свом обраћању окупљенима присетио својих првих долазака у Призрен, када је радећи као новинар РТП, упознао Љиљану, која је радила као директор Техничке школе у Призрену, али и као директор дописништва РТС-а у овоме граду. Присетио се и како му је несебично помагала да направи документарну причу о надалеко познатој Призренки, Дилбер Тути. -Не дуго затим- испричао је Јоксимовић, десило се оно чега смо се у тадашњим разговорима прибојавали-рат је уништио Призрен, кога смо знали. О Љиљиној смрти сам тек из читуље у Политици сазнао. Био је то неминован след. Кад некоме ко је толико везан за град пресечете артерију, звану вољени Призрен, онда се добром не можеш надати. Љиље више нема, али својом књигом „Призрен у срцу”, навек ће бити у њему. Препознаваћемо је на чардацима и доксатима у Подкаљаји, како ужива у призренским јутрима, виђаћемо је док са комшијама муабети крај капиџика, док на корзоу покрај Шадрвана поносно шета своје девојчице. Бојим се, оправдано се бојим, да је нећемо сретати на славама и бабинама, где се по реду, најпре служи слатко, најлепше, специјално чувано и кувано за ову прилику. Бојим се, да прилике више неће бити за призренске славе, где домаћин гови изражавајући поштовање госту, јер у Призрену, ускоро, ако не већ сад, више нема оних који славе, а ни оних који ће на славу доћи. Нажалост, литерарно-поетско-етнолошки запис ,,Призрен у срцу”, је утолико вреднији, јер се бави темама којих у Љиљанином граду, већ осамнаест година, „ил мало има, или више нема”.

ПРИЗРЕНЦИ, ЈУНАЦИ ПРИЧА

Јоксимовића су редови из књиге који описују гостопримство и госпоштину, Призренаца, подсетили  на тужну, али истовремено охрабрујућу сцену коју је затекао на Бадње вече 2005. у кампу немачког КФОРа, у коме су жртве мартовског погрома „робијајући живот”, чекали велики хришћански празник. -Затекли смо напаћене Призренце у свечаној гардероби. Чика Младен из књижаре, имао је кравату уз већ похабани сако, на коме су се осликавали трагови преживеле, немиле прошлости. Па ипак, празник је и када га чекате у логору, а Призренци су, сведок сам тога, и те године дочекали Божић, достојанствено, господски, колко је ситуација дозвољавала.  Јунаке Љиљиних записа сам сретао, срећемо се и даље. Зато сам Радмилин поклон, књигу „Призрен у срцу”, добијену пре неколио дана у Будви, прихватио као драг поклон, али и обавезу, да многе од тема из књиге преточим у телевизијски запис, етнолошки или класично документарни. Љиља нас је овом књигом задужила, али и обавезала да наставимо да чувамо Призрен од заборава. Уосталом, овај град заслужује много више, заслужује да буде оно што је био. Помозимо му у томе. За почетак вратимо му се, ако не физички, онда бар пером или камером - завршио је Јоксимовић. Отац Андреј Дечанац, проректор Богословије је рекао да и њима у Богословији, ова промоција значи пуно, јер су заправо њихови ђаци на неки начин наследници свега онога што је некада било вредно у Призрену, а што је у књизи записано: -За нас у Богословији књига је јако важна, јер ми смо ти, који треба да наставе традицију, предање призренско, које је настајало преко хиљаду година.И у том смислу је драгоцено,  пошто је Призренаца наших све мање, зато смо ту да сазнамо како се у Призрену живело, како се размишљало, да просто покушамо да на тај начин усвојимо ту традицију и да је пренесемо будућим генерацијама. Неке од тих будућих генерација су овде, то су наши ђаци, тако да се надамо да ће они бити ти који ће наставити да тај призренски дух кроз време преносе. Призренски богословци су појањем старих призренских песама „Еј у Призрену зелена јабука”, „Удаде се Јагодо” и Химном Богородици Призренској дали допринос промоцији, а песмом „Сву ноћ ми билбил препева”, промоцију своје комшинице подржала је и Призренка Сунчица Цветковић. Оливера Радић 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија