Интернет издање - архива
Штампа

Српско-Руски односи у прошлости и садашњости

 Међународни тематски зборник у издању Института за српску културу Приштина-Лепосавић
 
Зборник радова је настао у оквиру пројекта Материјална и духовна култура Косова и Метохије, који је одобрило и финансирало Министарство просвете, науке и технололошког  развоја Републике Србије.
Лепосавић, 22. Октобра- Ове јесени појавила  се из штампе прва књига ''Српско-Руски односи у прошлости и садашњости'' у издању Института за српску културу Приштина- Лепосавић.
 Садржина књиге обједињује шеснаест оригиналних научних радова, чији су аутори или група аутора српског и руског порекла.'' Цивилизацијски идентитет  као чинилац политичког дијалога између Русије и Србије'', аутора Татјане Александровне Сењушкине, Андреја Владимировичева Мохова  и Николаја Александровича Вовкова, је чланак који се бави анализом улоге цивилизацијског идентитета  у развоју политичког дијалога између Русије и Србије. Политички дијалог се посматра као системски феномен на више нивоа, који укључује све сфере јавног живота, економију, политку, друштвену сферу и културу, с тим што је фокус стављен на културу, овако је у резимеу, између осталог, дат сажетак овог рада. Још се додаје ''да аутори наглашавају  и обједињујућу функцију православних вредности за Русију и Србију''.
Аутор  реферата'' Однос Руске Правослаавне Цркве према проблему стања храмова и манастира Српске Патријаршије на Косову и Метохији. Аутор се бави овом проблематиком у периоду после увођења међународне управе на Косову и Метохији након 1999-е године. Резиме целог реферата своди се на цитирање изјава и интервјуа на ову тему Патријарха московских и целе Русије Алексија ИИ и Кирила, Светог синода и јерарха Руске Православне Цркве. У то наводе се и подаци о пружању званичне подршке ставу Српске Патријаршије у вези обнове и очувања храмова и манастира на Косову и Метохииији, као и о помоћи и реализацији пројеката усмерених на спасавање културног наслеђа српског православља на Косову и Метохији.
Наталија Николаевна Муравева , писала је о ''Потенцијалима руралног туризма у Србији и Русији''. Цео рад се може свести на тренутно актуелно питање стварања савременог  високоефикасног и конкурентног рекреативног комплекса у Србији и Русији, који би комбиновао производњу пољопривредних производа и стварање самосталног туристичког производа.
Стефан И. Анчев  обрадио је тему из прошлости ''Балкан у политици интереса Русије и Запада у XИX веку''
Српски аутори Марко Атлагић и Далибор Елезовић са Филозофског факултета Приштина- Косовска Митровица, објавили су заједнички научни рад са темом''Улога Русије у стварању модерне српске државе''.Између осталог, у раду су дати подаци, да је помоћ Русије како на војном, тако и на дипломатском пољу реализована кроз читав XИX век. Посебна је била улога Русије у стварању независности Србије на Берлинском конгресу 1878. године .Тако је Русија дала велики допринос у стварању модерне српске државе, али не треба заборавити, речено је у овом оригиналном научном раду, и Срби су дали огроман допринос и у ударању темеља модерне руске државе. Та политика узајамне помоћи и сарадње протезаће се и у XX и XXИ веку.''
Миодраг  Гордић, са Факултета за пословне студије и право Универзитета ''Унион'',Никола Тесла- Београд, Иван Петровић , са Универзитета одбране у Београду и Предраг Гордић са Униврезитета ''Мегатренд'', Београд , аутори су рада ''Перспективе опремања Војске Србије системима оружја руског порекла''.
У апстракту, на ову тему се каже,,безбедносни изазови , ризици и претње на територији Западног Балкана су све сложенији. Наиме, они се данас крећу од проблема балканске избегличке руте, преко нерешених међудржавних спорова , до постојаања самопроглашене државе Косово на територији Републике Србије. У средишту Западног Балкана налази се управо Република Србија, која на све начине покушава да сачува своју војну неутралност. Ови покушаји, који имају своју политичку генезу кроз неутралност бивше СФРЈ, као и историјску генезу кроз вечиту борбу српског народа за независност и слободу, мета су сталне опструкције, како великих сила, тако и малих држава којима је Република Србија окружена. У таквим условима потребно је сагледати могућности опремања  Војске Србије савременим системима оружја, као гаранта мира, стабилности и независности Републике Србије. У раду је разматрана  могућност опремања  системима  оружја руског, источног порекла. Анализа могућности опремања системима оружја руске производње урађена је помоћу одређивања циљева опремања дефинисаних као, унапређење ефективности и ефикасности, унапређења квалитета и унапређења  интероперабилности и описана применом СWОТ анализе'',каже се у апстракту о овом раду.
Садржај ове прве књиге доноси јос радове Будимира Алексића, ''Слово о Полку  Игорову у истраживањима др Ивана Шајковића и Милорада Панића- Сурепа. Јасмина Ахметагић писала је на тему ''Русија и косовско опредељење Вука и Павла  Исаковича, а Марија Јефтимијевић- Михајловић ''Арсеније Тарковски у српској преводној књижевности''.
''Данило Киш и руски формализам, приповетка ''Ципеле'' у контексту теорије очуђења Виктора Школовског'', наслов је рада Марије М. Бечејски, а заједнички рад Вељка Благојевића и Игора Пејића има наслов ''Русија ии развој српске војске  од 1805. До 1917. Године''.
Весна Зарковић објавила је рад под насловом''Борба Србије и Бугарске за наклоност  Русије у Македонији деведесетих година XИX века''. Далибор Велојић писао је на тему''Дејства јединица НОВЈ  и Црвене Армије у пресецању јужноморавског правца и  њихов утицај на нишку опреацију у октобру 1944. Године''.
Александар Савић обрађивао је тему ''Кнежевина Србија и Русија 1852-1853. Година, а Александар Бережнов доноси тему''Допринос руске емиграције у развоју Краљева 1921-1950. Година. Последња тема , три аутора, Слађане Митровић, Марије Живковић и Оливре Думић, носи наслов''Јастребовљева етнолошка и фолклорна истраживања Сиринићке и Средачке Жупе''.
Сви радови штампани су на српском и руском језику.
В.Вукојевић
 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија