Штампа

Дрецун: Бериша и Рама одговорни бар за 1.000 злочина

Нема никаве дилеме да су косовски министар Рустем Бериша и командант такозване војске Косова Рахман Рама одговорни бар по командној одговорности за ужасне почињене злочине на КиМ, изјавио је председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун. Дрецун је на ТВ Пинк рекао да су они одговорни за најмање 1.000 злочина које је идентификовала Радна група за прикупљање доказа у расветљавању злоцина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на КиМ.
Навео је да је Бериша био члан штаба оперативне зоне Ђукадин, зоне којом је, каже, командовао клан Рамуша Харадинаја, где је био и Рамушев брат Даут.
 
Дрецун, који је и председник Радне групе за прикупљање доказа у расветљавању злочина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на КиМ, рекао да је Бериша такође био командант две бригаде, од којих је једна, коју је основао, напала нашу караулу Кошаре.
 
„У тој зони било је неколико специјалних јединица које су биле искључиво за прљаве послове, за убуства не само Срба већ и Албанаца. Црна рука, тигрови, муџахединска јединица је такође била тамо. Ми смо као радна група идентификовали скоро 1.000 киднаповања, мучења, затварања, силовања, бруталних убистава у тој зони“, каже Дрецун.
 
Ако је, каже, најмање било 1.000 злочина које је идентификовала радна група Бериша сноси итекако одговорност за све то такође и Рахман Рама, командат оперативне зоне Шаља, који је, као и Бериша, био умешан и у криминал.
 
„Рама је био командат готово идентичне зоне у косовском заштитном корпусу који је НАТО створио. Уместо да демилитаризује, односно распусти, расформира, разоружа терористичку ОВК, они су их оставили да доврше етничко чишћење. Сада би требало да се нађу на оптужницима, ако ништа више бар по командној одговорности“, рекао је Дрецун.
 
Очигледно, наводи, код албанских политичара сазрева свест да неће баш сви моћи да избегну да се нађу на оптужницама.
 
„Ако не буде политичког притиска морало би да се нађу и они који су били у врху те злочиначке хијерархије ОВК. Али, каква ће бити ситуација ако се подигну оптужнице са специјализованим судским већима, то нико не може да зна, шта ће бити са сведоцима и то је питање да ли ће механизам заштите бити побољшан сада за разлику од Хашког трибунала“, каже Дрецун.
 
Нема дилеме, истиче, да специјално тужилаштво ипак ради и жели да покрене те оптужнице, те упозорава да ће ускоро доћи тренутак када ће бити донета тужилачка одлука да ли да се подигну оптужнице или да се одустане од њих вероватно због недовољног броја доказа и неквалитетних доказа.
 
„Зато ми чинимо све да прибавимо одређене доказе и документацију и помогнемо специјализованом тужилаштву да подигне те оптужнице. То је наш дуг, цивилизацијски однос према жртвама без обзира на њхову националност. Морамо да пробамо да урадимо све што можемо да не бисмо пропустили једну од последњих прилика да ти злочцинци одговарају“, каже Дрецун.