Интернет издање - архива
Штампа

ОД РАМБУЈЕА ДО ДЕФИЛЕА

Пише: Рада Комазец 
 
Гледали смо дефиле туђе такозване  војске на земљи наших предака, на земљи наше крви и суза, како обележаваше  једанаестогодишњицу  једнострано проглашене независности. Прослави су претходиле у последња три  месеца провокације и потези  са намером да  нашу јужну покрајину и наш народ на КиМ,  заувек одвоје од матице. Прво су увели таксе на робу из централне Србије,  усвојили законе, без присуства Српске листе, и покренукли процес трансформације Косовских безбедносних снага у „војску”,  изгласали статут рударског комбината „Трепча”,  којим се предвиђа регистрација нове компаније у складу са законом донетим 2016. године. 
 Поред тога, Агим Бахтири градоначелник Јужне  Митровице не престаје да прети уједињењем јужне и северне Митровице. Баш на Сретење Господње-Дан државности Републике Србије, албански преговарачи  донесоше платформу за дијалог са Београдом и забетонираше даље преговоре. Платформа је написана тако да се од почетка до краја текста говори о томе да је  искључива и једина сврха дијалога признање такозваног независног Косова као целовите и недељиве територије  од стране Србије, чланство у свим међународним организацијама  и  укидање Резолуције 1244. Уз све то, Еди Рама поручи да је Косово део Албаније.  Има ли иједан наивни Србин да верује  да све ово чине  самоиницијативно, без огромне подршке и инструкција великих сила,  а посебно Америке. Нема наивних, али има недобронамерних, користољубивих, који  не желе да виде истину, већ им је најлакше да за вековни косовски проблем оптуже сопствену државу. Пристизале су  честитке Хашиму Тачију од већ доказаних пријатеља и креатора такозване косовске независности а свечаност су увеличали осведочени пријатељ Косова Вилијам Вокер, амерички амбасадор у Приштини Филип Коснет и Еди Рама.  Шта су то честитали  светски званичници  припаднику ОВК,  главно осумњеченом за трговину људских органа по наводима Дика Мартија? Честитали су неуспешни западни  експеримент, генератор нестабилности, недемократско, криминогено и корупционашко  друштво, обесмишљеност људских права Срба, онемогућавање и спречавање повратка Срба, незапосленост највећу у Европи, прогон, киднаповања и убијања Срба, логистичку  базу исламиста, нереализовање Бриселског споразума, бесу, односно економску заклетву да се не купује српска роба, симулирање Хашима Тачија да је спреман за дијалог са Србијом, којег су претходно минирали, обесмислили и довели у „ћорсокак” антицивилизацијским таксама и платформом коју су упутили парламенту. Пренебрегнути све ове чињенице  и упутити честитке је заиста храбро. Има ли још неки наивни Србин да верује да  је власт у Београду, подстрекач и  савезник  ове теревенке. Наравно да реално нема, али треба притиснути плећа сопствене државе да што више посрне и падне,  не би ли се добило нешто од власти и касе.  Процене су да се више политичких поена на Западу стиче  нападом на  српско-руско пријатељство, него причом о Косову за које се не назире решење. А у којој мери је то одговорно или не, процениће грађани Србије. Дакле, честитке Тачију стигоше од учесника и наследника истих оних који им створише накарадну државу отимањем наше територије. Те 1999. године  у име албанске делегације у Рамбујеу преговоре са српском делегацијиом водио је арогантни и наметљиви Американац,  Кристофер Хил  уз асистирање представника ЕУ, бившег амбасадора Аустрије у СРЈ Волфганга Петрича и сталног присуства државног секретара САД Мадлен Олбрајт. Поставили су ултимативни захтев да се прихвати Платформа за скорашњу независност Косова, што је значило провођење референдума након три године о будућности наше јужне покрајине и  распоређивање 50 хиљада Нато војника по Србији са могућношћу повећања на 200 хиљада. По сведочењу чланова наше делегације Олбрајтова је на крају рекла: „Ако не прихватите то што вам се нуди, бомбардоваћемо вас”.   
Тако је и било. Ми нисмо прихватили, они су нас бомбардовали. Након тромесечних удара, убијања, рушења и пустошења  Савезне Републике Југославије, односно Србији од стране најмоћнијег војног савеза на свету, уследила је капитулација, потписивањем Кумановског споразума и доношењем Резолуције 1244.   Читајући и један и други овај документ јасно је видљиво да су донешени у интересу Албанаца а не Срба. Долазак међународних снага војних и цивилних обележила су убиства, прогон и киднаповања Срба. Кфор, Унмик, Оебс и све друге организације међународног карактера на КиМ, по налогу Запада, радиле су некад латентно, некад ужурбаније на стварању независне државе Косово. Текли су некакви преговори, одржаване разне трибине и округли столови о мултиетничком, мултикултуралном и мултиконфесионалном косовском друштву.  Водани су интелектуални и политички представници Срба са КиМ по светским престоницама као учесници и говорници. Неки су били кооперативни, неки мање кооперативни, неки образлагали са аргументима, неки полтронисали, неки шпијунирали, а неки се у тим својим путешествијама добро окористише од албанске стране и странаца.  Но, ништа не беше ни од „стандарда пре статуса” ни од мултиетничког Косова, у које су се и неки Срби клели, већ Запад упути финског дипломату и специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија да заврши посао око независности. Текли су и Бечки преговори без успеха.  Данас неки од тих преговарача најгласније оптужују Београд да је крив за дешавања на КиМ, не упитавши се, зашто они нису спречили доношење Ахтисаријевог плана, на основу којег Албанци 17. фебруара 2008. године прогласише независно Косово, а Ахтисари доби Нобелову награду за мир. Као одговор на једнострано проглашену независност Косова запалисмо амбасаду САД, коју још увек скупо плаћамо и осудисмо две девојчице за  украдене патике у разваљеној продавници спортске одеће  и обуће. Постависмо несрећно питање пред Међународним судом правде о легалности проглашења косовске независности које нас још више „укопа”, а убрзо пребацисмо Косово и Метохију из СБ УН у ЕУ.  Пребацивањем надлежности УНМИКА на ЕУЛЕКС,  који је прогањао Србе за измишљене и монтиране ратне злочине  маргинализовали смо присуство УНМИК-а на КиМ а Резолуција 1244 опстаде захваљујући Русији и Кини.   Покренусмо 2011. године Бриселски дијалог са великим надама,  обећањима и очекивањима за бољитак српског народа на КиМ. Године 2012. дође нова власт у Србију и доби све то у наследство. А, наследство се, ма какво било мора прихватити, посебно на међународном плану, како не бисте били изопштени из цивилизованог света. Иако се ЕУ представља као објективни и непристрасни  посредник у дијалогу, нити је објективна нити је непристрасна. Но, оно што највише  забрињава јесу албанске платформе. Некада их праве они а некада њихови ментори, а увек су уперене против Србије и српског народа на Косову и Метохији. Када је бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери 2009. године  рекао да је Косово као мултиетничко друштво немогућа мисија, те да је подела једини начин, на њега су се обрушили сви политичари и аналитичари у Београду. Он је још додао да поделу неће прихватити албанска страна и да је  само питање дана када ће због тога доћи до насиља на Косову.  Он, такође, пре неки дан упозорава да ће Албанци извести било какву провокацију, како би изазвали Београд да реагује на начин који ће одвући пажњу са њих и поново је усмерити на Србију. Да ли се то историја понавља, да ли Монтгомери зна нешто више од нас и да ли ће председник Србије притиснут, како недавно рече један опозиционар, комбиновано споља и изнутра,  одолети притисцима, сачувати мир и стабилност у Србији, пронаћи компромис са Албанцима и осигурати бољу будућност, или ће, као и увек до сада, на сцену ступити велике силе и окончати вековни косовски проблем?
 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија