Интернет издање - архива
Штампа

Самотни горштаци чувају село

У четири махале некада великог села остало још шест домаћинстава и десетак житеља а 1953. године овде живело 273 становника. - Подно самог Берима, великог каменитог крша на планини, самује још Цветко Леповић са супругом. - Не живи се од предивне богате природе - вели Цветко на путу према Мокрој Гори који се завршава баш код његове куће

На пространој присојној страни шумовите планине Мокра Гора, подно горостасног каменитог врха и крша Берим, са 1738. метара надморске висине, у Ибарском Колашину простире се село Чечево разасуто у четири махале. Идући макадамским путем уз чечевску реку и чечевског залива, формираног изградњом језера Газиводе осамдесетих година прошлог века, село је са десне стране хучне реке која се стропоштава низ планину од самог избора подно белином обасјаног Берима. Чечево је утонуло у бујну зелену травнату и шумовиту вегетацију на које сунчани зраци падају од првог јутарњег појављивања сунца на небу. На путу за Чечево, пет километара од језерског залива, данас се срећу најчешће натоварени трактори и тешки камиони пуни дрва који превозе шумску грађу или дрво за огрев према Зубином Потоку и даље. У летњим месецима могу се срести и планинари, берачи шумских плодова али и риболовци који на хучној и прозрачно бистрој чечевској реци лове поточну пастрмку.

Село стари и нестаје

Шумског блага је у изобиљу на "Лепотици Балкана", како је о Мокрој Гори редовно писао светски познати географ и етнограф Јован Цвијић који је у више наврата посећивао планину. Чечево је опевано и у народним песмама, "Воде са Чечева", још у доба Милоша Обилића, Марка Краљевића... И до сада је у селу било увек живље, са више кућа и житеља, великих стада оваца и говеда и друге стоке. Чак и у првом турском попису становништва на Косову 1455. године овде је било више кућа у којима се живело него данас. Педантни турски пописивачи су забележили тада да је било 10 српских кућа у Чечеву и више од 70 становника. Данас је све другачије. Судбину полуопустелих села на Мокрој Гори доживело је Чечево. У чечевском заливу одавно је затворена четворазредна основна школа, продавница, пошта, месна канцеларија па село у правом смислу самује и полако нестаје. У махали Леповићи је једна кућа, Андрићима такође једна, Томашевићима и Ђукићима је четири куће, у Продановићима нема више никог а у самом чечевском заливу, где је центар МЗ Чечево, су још две куће са три становника.

- Некада је Чечево било најбогатијке село на Мокрој Гори али и у Ибарском Колашину са близу 300 становника. У школи у чечевском заливу је било у четири разреда и 60-70 ђака. Простране ливаде и пашњаци напасали су стотине и стотине грла оваца, коза, говеда и коња. На чечевској реци су биле воденице и ваљавице које су радиле током читаве године. Домаћинства из Метохије су увек овде доносили жито да мељу у воденицама јер чечевса река је и лети богата водом. А, ево данас, нема ни воденица ни ваљавица! Нема ни народа! Све је отишло из села. У свакој махали је више закатанчених кућа него оних у којима се живи - прича 74- годишњи Цветко Леповић који живи са женом Иванком и сином Душаном, јединим домаћинством у махали Леповићи и под самим Беримским кршом. Некадашње њиве у селу поодавно су зарасле у шипраљажје и клеку, воћњаци су се помешали са дивљим растињем а бистра пенушава чечевска река се још једино не мења. Иста је и кад ју је народни појац опевао у доба Облића и Марка Крањевића и данас. Само она сведочи, о, можда, издисају села подно врхова "Лепотице Балкана".

Још увек без доброг пута

Оно што се у Чечеву није мењало никада је гостопримство сваког наданог и ненаданог госта. Тако смо и ми дочекани у домаћинској кући јединог Леповића у Чечеву подно Берима који доминира околином. Позива нас Цветко да будемо гости на сеоској молитви Свете Петке у јуну месецу, баш као најрођеније. Сеоска црка свете Петке, на улазу у четири махале Чечева, подигнута је 1938. године на темељима неке раније, веће цркве из 14. века. У последњих неколико година црква је обновљена и данас у овом делу Ибарског Колашина ужива велико поштовање због тога јер су се код ње мештани из ширег краја сакупљали и одлучивали о било каквом спору у селу и шире.

- Када би само постојао бољи пут до села сигурно би Чечево данас имало одлике неког села на Златибору или на самом врху Копаоника. Ова недурнута природа на Мокрој Гори је права ваздушна бања и пружа одмор свакоме ко јој и једном дође. Но, сада нам је најважније да останемо у Србији - вели Цветков син, Душан једини младић у Чечеву. Након поновног формирања општинског центра у Зубином Потоку, јуна 1987. године, у намери да се ојачају села, општина је у Чечеву изградила погон за израду четака у којој је требало да ради 20-так радника. Иако је објект завршен и приведен намени фабрика никад није прорадила. Погон зврји празан у чечевском заливу где у две преостале куће има још три становника. У оваквој ситуацији на Косову и Метохији мало наде има да четкара проради. Мало наде има и да Леповићи и три друге махале у Чечеву, подно горостасног белином обасјаног Берима на Мокрој Гори, добиују нове комшије и да се село повећа. З.Влашковић

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија