Интернет издање - архива
Штампа

Чувар народног предања

Писац прича и поезије, новинар, главни и одговорни уредник "Јединства" Радосав Раде Јанићијевић, један је од ретких сакупљача народних умотворина са Косова и Метохије посебно из Вучитрна, Гњилана и Ибарског Колашина (општина Зубин Поток). Он је у издању "Свет књиге" објавио "Лирске народне песме" са севера Косова и Метохије из вучитрнског и гњиланског краја и Рогозне. Песме су му најчешће говориле старије особе које нису више међу живима.

Сачувано од заборава

Радосав Раде Јанићијевић је велики број народних песама и умотворина, које до сада нико није објавио, сачувао од заборава. О овом свом раду који је обављао са изузетном љубављу и посебном пажњом и који доживљава као своју стваралачку драгоценост, што књига уистину и јесте, Раде каже: - У односу на период пре три деценије када сам почео да сакупљам народне умотворине, сада је све мање оних који их казују, имајући у виду да су многа села напуштена и без становника, због познатих дешавања у јужној српској покрајини. Велики број села је разорено, као рецимо село Слатина код Вучитрна, где је записано доста народних умотворина. Ово село је сравњено са земљом, у њему од 1999. године нема више ни једног лица српске националности. У књизи Радосава Јанићијевића "Лирске народне песме са севера Косова и Метохије" налазе се песме из богате ризнице косовско-метохијске народне лирике. Има доста сличних песама различито изнијансираних. Зависно у којем се крају певају и изводе. Према познатом изучаваоцу наше народне књижевности, др Војислава Ђурића изражајно је богатство наше народне лирике. А према његовој подели прву, највећу и најважнију групу чине љубавне песме, потом успаванке, па сватовске песме, тужбалице, коледарске и њима сродне песме. Следе додолске песме, посланичке (жетелачке, на прелу). Осму групу према Ђурићу чине почаснице, затим верске и играчке песме, затим шаљиве и сатиричне песме док последњу дванаесту групу чине родољубиве песме. У књизи Радета Јанићијевића "Лирске народне песме са севера Косова и Метохије" садржане су многе поменуте врсте.

Тужбалице од којих и камен плаче

Раде је забележио предивне Божићне и Ускршње песме, успаванке, Илинданске песме, додолске песме, славске, посленичке песме које иду уз косидбу. Забележио је и жетелачке песме, пастирке песме, прелске песме, песме при ројењу пчела. Забележио је и једну код Срба веома важне групе песама, а то су здравице, верке песме, шаљиве и сатиричне песме и наравно - љубавне народне песме. Као и сваки прави новинар са посебним слухом за важно и значајно Радосав Јанићијевић се фокусирао на тужбалице које су косовско-метохијске елегије и песме бола и поноса. Он каже да му је ове песме највише казивала Мара Добрић, домаћица из села Бабудовице из региона Ибарски Колашин. Иначе, важно је напоменути, да је стручна литература о тужбалицама код нас веома оскудна. А веома је значајно истаћи да се обичајима жаљења за мртвима бави и најстарији римски закон, Закон 12 таблица донет 451. и 450. г. пре наше ере, и друга акта и пре овог закона. - Тужбалица је највећи стваралач ки домет жене у народној књижевности и из ње се не види само осећајност него и њено право на моћ да суди о догађајима и о људима. Чак и људи који никада нису заплакали не могу се уздржати да не заплачу док слушају тужбалицу. Отргнути глас тужбалице протеже се кроз прошле деценије и векове. Због свих вредности које тужбалица у себи носи уврштена је у светску културну баштину. (Српско наслеђе 1999.), како се наводи у књизи и да је забележила Кристина Влаховић у "Српском наслеђу" историјске свеске. С.Ђукић

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија