Интернет издање - архива
Штампа

Дао живот бранећи Косовску Митровицу

Светлана Јаснић Стојковић  о свом брату Радоици Јаснићу страдалом у рату 1999. на КиМ
                   
Када се храброст, понос и жалост удруже, онда је човак јак као стена. Такав утисак је оставила сестра Радоице Јаснића погинулог у рату на Косову и Метохији 1999. године, Светлана Јаснић Стојковић када смо је срели у Удружењу погинулих и убијених цивила, војника и полицајаца у Спомен – соби „Косметске жртве“ у Београду. Светлана је изгубила брата јединца који се борио против албанских терориста 1999. у Косовској Митровици и погинуо као војник и  жртва снајперисте на Бајгори... Пре рата био је запослен у „Гоши“ у Смедеревској Паланци...
  
 
Погинуо пред женидбу
 
-Раде је, каже Светлана, имао 31 годину када је мобилисан а потом у рату и убијен. Мобилисан је одмах по доласку из војске коју је служио у Словенији и вратио се у чину млађег водника-извиђача. Првог дана агресије НАТО 24. априла 1999. мој Раде је мобилисан. Он је био 1968. годиште и рођен је 25 јануара. Погинуо је 11.маја на Бајгори, изнад Старог Трага у Косовској Митровици. Раде је четири дана пред погибију носио храну војницима и успевао да се пробије до њих. Долазио је викендом кући јер је све било близу... Убијен је месец дана пред женидбу... 
-Моја мајка је мене и сестру Снежану после Радетове погибије храбрила овим речима: Брат вам је био херој и ви морате да будете. А она сама, моја мајка Емилија, имала је четири инфаркта. Била је три недеље у коми. Уграђена су јој 4 бај-паса. И тата Станимир је тешко поднео, касније је умро, каже Светлана и додаје да је њен отац говорио на Јарињу 2012. године и да је тај видео-снимак наишао на велику гледаност... Показује нам снимак...                                                                                                   
Светлана Јаснић Стојковић је двадесет година живела у Лешку где је са родитељима, сестром и братом Радоицом провела најлепше године детињства и младости у скромном, али љубови пуном родитељском дому, чега се радо сећа... – Тата је био ковач,  имали смо две собе, једну  за нас троје, али смо били срећни. Ја сам завршила средњу геолошку школу и једна сам од ретких жена – јамски радник. Радила сам три и по године у Жутој Прли док није почело све да се уништава... И сада мало ради рудник Бело Брдо, а Шиптари ископавају део Црнца који залази и у Србију. Сви то знају, али ћуте, каже она.    
                             
Јаснићи – патриоте и ратници
 
 У породици Јаснић позив за одбрану отаџбине се никада није избегавао. Светланин деда Јаков Јаснић, очев отац, био је борац на Солунском фронту и вратио се оболео од тифуса, после чега је за две недеље умро. А био је Јаков газда на гласу, држао је друмску механу у Лешку. – И мамин отац и стриц били су у војсци краља Александра, каже једноставно Светлана, када смо је питали да ли су и њихови преци учествовали у одбрамбеним ратовима.                                                  
-Тата је направио спомен – чесму у Лешку, брату Радоици и свим страдалим. Мића Николић, професор из Лепосавића, написао је песму коју је посветио свим страдалим из Лепосавића, и једну песму „О јунаку Јаснић Радоици“, напомиње, чврсто се држећи Светлана. А песма је, вероватно, најлепши споменик погинулом војнику. Да остане записано какв је јунак био. Да се не заборави.                                                        
Ова средовечна, истински храбра жена има два сина и ћерку, унучад... Срце јој је са те стране испуњено, али живот доноси сваковрсне проблеме... а жалост за братом и оцем је трајна... Пре четири године после раставе са супругом храбро се одаважила и по огласу за неговање старих људи дошла директно у Београд без игде ичега. Станује у привтном смештају и тренутно живи од  неговања троје веома старих лица. 
– Мени стари нису тешки. Тренутно чувам и једну баку која је преживела логор Дахау и има преко 90 година, каже Светлана. А судбина је хтела да Светланин живот поново повеже са ратовима и страховима којима достојанствено одолева... О старима које негује, ова омања, јака и говору вична жена,  прича са топлином,  као о деци... О жалости за погинулим братом није много говорила, као да је тугу  потиснула дубоко у неком скривеном кутку, само за себе. Не за јавност...
  Славица Ђукић
 
 
 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија