Интернет издање - вести се дневно ажурирају
Штампа

Радови из више области

Постављено Локалне вести са КиМ

Из штампе је изашла нова свеска Баштине у издању Института за српску културу Приштина-Лепосавић

Периодично издање Баштине, четрдесет друга свеска садржи радове истраживача из области књижевности, језика, историје, историје културе, политикологије, социологије и етномузикологије.


Лепосавић, 14. јула – Свеобухватни рад тима научних сардника- истраживача при Институту за српску културу из Приштине, који пуних осамнаест година ради на крајњем северу Коова и Метохије у Лепосавићу, сумира се у часопису Баштина, који по утврђеној динамици излази у издању овог Института, а припрему и штампу суфинансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Најновије издање садржи осамнаест радова из области књижевности, језика, историје, историје културе, политикологије, социологије и етномузикологије. Област књижевности доноси четири рада. Драгиша П. Бојовић аутор је рада Григорије Божовић и Иво Андрић ;Мистика међусобног читања и прећуткивања, а Јасмина М. Ахметагић има рад на тему Интердисциплинарни приступ књижевности - књижевност и
психологија. У истој области Снежана Милојевић пише на тему Описи плача у српској житијној књижевности, сузе владике и сузе мајке, а Марија Јевтимијевић – Михајловић

Значај приче и причања ,структурно двогласје као семантички слој романа, Петруша и Милуша , Петра Сарића.

Област језика, овај пут , има само једну тему, а то је, Линеарна организације реченице у приповеткама Григорија Божовића, аутора Јоване Бојовић – Манић.

Област историје привукао је највећу пажњу, па тако у овој свесци имамо шест радова из ове области. Бранко Надовеза писао је на тему Радикали и масонерија у Крајевини Југославији , а Иван Бецић је истраживао на тему Новопазарска банка између два светска рата. Зетска дивизија у априлском рату 1941.године; рад је аутора Далибора Велојевића, а Јован Алексић прикупио је податке и сажео их у тему ;Опште друштвене прилике у Косовској Митровици од окупације до капитулације Италије, 1941- 1943.године. Славиша Бишевац донео је детаље на тему ;Француска буржоаска револуција у делима Хегела и Берка, а Весна Зарковић, овога пута истраживала је на
тему ;Улога Стојана Новаковића у расветљавању убиства конзула Луке Маринковића;.

Области историје културе, политикологије и социологије садрже по два рада, а из области Етномузикологије Верица Михајловић писала је на интересантну тему

;Свадбени обичаји и песме села Граничане у околини Лепосавића Сарадник Института за српску културу Весна Зарковић, из постојећих извора сабрала је податке на тему Улога Стојана Новаковића у расветљавању убиства конзула Луке Маринковића. У апстракту рада се указује на значај отварања
тадашњег конзулата у Приштини, именовања првог конзула Луке Маринковића и
његово убиство, чије је решавање за Стојана Новаковића , посаника Србије у Цариграду, било приоритет. Рад указује на прилике након српско- турских ратова 1876- 78.године и Берлинског конгреса, чијим одлукама је Србија добила независност и територијално проширење , али многа питања у односу са Турском стала су нерешена...

Поменута интересантна тема из области музикологије  Свадбени обичаји и песма села Граничане у општини Лепосавић, Верице Михајловић представља сакупљене детаље из сећања овдашњег становништва како се овај чин кроз генерацијско трајање организовао.Један од најважнијих догађају у животу сваког појединца јесте свадба, односно чин који симболизује заснивање породице. У свакој
култури овај чин одликују бројни обичаји. Различити елементи народне традиције , често паганског карактера , говоре о некадашњем веровању у мађијске силе и служе управо као заштита од њиховог утицаја. Бројни обредни ритуали најчешће се могу повезивати са заштитом од зла или обезбеђивањем срећнијег заједничког животa младенаца....

Све у свему рад издваја овај уски локалитет село Граничане у општини Лепосавић и указује на особености описаних догађаја , свадбених обичаја и свадбених песама.

Мимо поменутих тема и објављених радова овај број ;Баштине садржи и приказ Библијски темељи српске усмене епике, Бојана Струњаша.

Верица Вукојевић