Интернет издање - вести се дневно ажурирају
Штампа

Радници раде и зарађују

Постављено Локалне вести са КиМ

Неизвесност око функционисања Трепче траје
 
Покушаји да се кроз нови Статут Трепче, који је усвојен недавно у Приштини најновији је покушај за преузимање и блокаду рачуна овог Комбината.
Лепосавић, 1. Марата- Радници Трепче север, у оквиру које послују Рудници и флотација Копаоник; у Лепосавићу, једнако су забринути за свој даљи статус и радна места, колико и одлучни да раде и зарађују за егзистенцију својих породица. Сви овде истичу да им редовне плате, које сада имају, живот значе и да ће се за своје позиције mборити. Рударство је подигло овај крај и одувек је било економска база за развој. И данас највећи број запослених је управо у Рудницима и флотацији ''Копаоник'', где редовно примају плату у еврима и ткз. привремену накнаду. Сигуран посао значи и опстанак на овом подручју, што је додатна димензија сваком раднику да се бори
за своје радно место. Неизвесно је шта ће се даље дешавати у вези ''Трепче'', јер најаве из Приштине о преузимању Комбината сигурно би довеле и до блокирања рачуна и довеле у питање даљи рад. На овом подручју крајњег севера Косова и Метохије раде рудници Црнац и Бело Брдо подно Копаоника и флотација у Лепосавићу. Тренутно је овде запослено око 600 радника. Руда се не прерађује већ се као сировина транспортује и одлази у извоз.
Трепча функционише у режиму УНМИКА, односно по Резолуцији 1244 СБ УН , што значи да су све дозволе за њен рад међународног карактера и да Приштина нема право да укине то предузеће. Али покушаји ''отимања РМХК ;Трепчасу евидентни како би се власништво Трепче променило иако највећи удео у овом Комбинату има Фонд за развој Србије, која је деценијама улагала у развој не само у Трепчу, већ у економски развој целог овог краја. Процене су да Комбинат Трепча; са рудним богатсвом вреди око сто милаијарди евра . Након 1999-е године у Трепчи север остали су рудници Црнац- Гњеждане, Бело Брдо, површински коп Копорић, Флотација у Лепосавићу и Металургија олова у Звечану, док су привремене институције у Приштини руководиле рудницима Стари Трг, Ајвалија , Кишница и Ново Брдо, флотацијом Први Тунел и Кишница , као и Металургијом цинка, Хемијском индустријом и Фабриком акомулатора у Косовској Митровици.
УКопаонику Лепосавићу одувек били окосница развоја овог краја наглашава се и да су потребна даља системска истраживања минералних резерви овог поткопаоничког краја који треба да обезбеде
експлоатацију олово-цинкане руде у наредним деценијама. Рудници раде значаним капацитетом али сва ископана олово- цинкана руда се извози, тако да се не прерађује у локланим погонима чиме је ефекат рада умањен, јер сировина никада не достиже цену производа. Проблеми привредне нестабилности, тешки услови привређивања, као и тешка политичка и економска ситуација у дужем низу година оптерећују оптерећују пословање, али радницу су овде навикли на свакакве проблеме, па се надају да ће и најновији наметнути од стране Приштине бити превазиђени.
 
В.Вукојевић