Интернет издање - вести се дневно ажурирају

Неспоран историјски значај

Када су у јеку љутих борби за слободу 1944. године српски антифашисти, интелектуалци, новинарски ентузијасти склапали први број листа „Јединство“ - испуњеног, због дневно-политичких потреба, вестима о напредовању југословенских партизана и Црвене армије на ширим просторима Европе – нису ни сањали да, управо, праве историју, да подижу стубове журналистике а уједно и културе на Косову и Метохији. Да, управо је тако на застарелом шапилографу почео живот нашег „Јединства“, које са данашњим даном за собом оставља и прву годину осме деценије излажења.

Ентузијазам и хуманизам

Улазак у еру осме деценије је сам по себи подвиг за било који писани медиј. У искуству нашег листа, то значи даноноћни рад и борба за опстанак, за испуњење свих начела уписаних у прва издања којим се његова физиономија представила свету. „Јединство“ се трудило, још од првих бројева који су угледали светлост дана, да својим читаоцима пружи што је могуће више објективнх вести и информација о догађајима и људима из најближе околине с Косова и Метохије - из градова и села и то оних најудаљенијих. Али, исто тако и о збивањима из других делова Србије, Европе и света. Истрајавало се, и по цену сопственог угоднијег битисања, с малим новинарским кадром, у креирању тако високо задатих циљева. Прве године „Јединства“ због техничке оскудице опремање листа и недостатка развијеније фото-технике, и штампарских модернијих машина било је крајње скромно. Ти наши први новинари, сјајни пионири тешког и одговорног медијског посла, недостатак неопходних услова су надокнађ ивали великим ентузијазмом и опредељењем за идеје новога живота у слободи које су се могле остварити једино у подухватима чији је заједнички именитељ био и остао – непоткупљиви хуманизам. Он се огледао, не само у даноноћном бдењу да лист на време стигне у све градове и села, него и у настојању да текстови у њему одсликавају многонационалну етничку мапу косовско-метохијског вилајета. Исто тако, да они у себи носе снагу позива и препорода кроз борбу за слободу, која је, као хлеб насушни, била потребна свим поробљеним народима а посебно Србима који су и највише пропатили за време окупације на Косову и Метохији. Лист је зато првих година форсирао текстове, информације, чланке, разговоре и репортаже које су будиле свест да је у братству и јединству, односно заједништву најбољи излаз ка новим хоризонтима напретка.

Богаћење физиономије

Тако је изграђиван и у току Другог светског рата и после њега – однос ''Јединства'' с народом у којем је доминирало заједничко поверење и верност принципима новог доба а лист је, из годину у годину, уз примену нове штампарскографич ке технике, усавршавао своју физиономију кроз богаћење постојећих и отварање нових рубрика. Упоредо с тим повећавао се и број његових читалаца из реда свих националности у косовско-метохијском поднебљу. На тај начин, „Јединство“ је несумњиво, било претеча ововремених европских стандарда о потреби постизања мултиетничких вредности кроз медије и културу. Међутим, "Јединство" је, такође, прво скренуло пажњу тадашњој српској и југословенској власти да се буде духови албанског национализма на КиМ. "Јединство" је будно ослушкивало и пратило развој догађаја и први лист у бившој Југославији на својим страницама упозоравао на опасне сепаратистичке покрете међу косовско-метохијским Албанцима. Долазили су људи у „Јединство“ као једину српску институцију на КиМ да се жале на свакодневне притиске од стране комшија Албанаца, исто као шта се то чини сада по метохијским селима. Пишући о нападима на Србе и њихову имовину седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, наши новинари су храбро искорачили испред свог времена. Због истине, правде и професионалног новинарства неретко завршавали су на судовима и притвору. Ту, пре свега, треба поменути перјаницу српског новинарства на Косову и Метохији Мирка Чупића и неуморног Љубу Кнежевића несталог 1999. године, којег никада нећемо престати да тражимо. На тим и сличним принципима истрајавали су најранији и каснији кадрови овог листа, после београдске ''Политике'' једног од најстаријих новинских гласила на Балкану. А, ми бисмо овом приликом поменули – мислимо да је ред - свесни да ћемо свакако у недостатку простора и других околности, бити неправедни према једном броју заслужних његових прегалаца. Наводимо само прегршт новинара, уредника, лектора и фоторепортера чији је допринос расту овог српског листа неспоран - Мита Миљковић, Ацо Кешељевић, Радоња Радоњић, Драги Ристић, Милутин Богићевић, Живојин Ајданић, Данило Ераковић, Раде М. Николић, Зарија Вукићевић, Михаило Стојаковић, Миливоје Лучић, Милутин Вугделић, Милисав Лалић, Милорад Вавић, или они из новијег периода, као што су Никола Савељић, Лазар Вучковић, Радослав Златановић, Ацо Ракочевић, Душко Вуковић, Добривоје Ристић, Драгољуб Збиљић, Миленко Јевтовић, Машан Бошковић, Даринка Јеврић, Вукман Видаковић, Војин Тодић, Мирко @арић, Радосав Стојановић и Мирко Чупић. Последњи у овом реду помињања, после свог земаљског краја, добио је заслужену постхумну награду – по његовом имену инаугурисана је награда за борбеност и ширење истине о Косову и Метохији.

Нови живот

Истичемо у овом тексту те пређене прагове живота и рада ''Јединства'' којег је од самог оснивања пратила судбина српског народа на Косову и Метохији. Дакле, ове новине су, као све што је у домену културног и научног стварања, пролазиле кроз тешке периоде и горка искушења све до свог буквалног материјалног опстанка или чак, укидања. Дакако, борећи се, у косовско-метохијским драматичним периодима, за истину и праведан живот обесправљеног српског народа, он се тешко замерао свим шовинистима, сецесионистима и контрареволуционарима, па и самим терористима на политич кој сцени, каквих је у другој половини прошлог века, и посебно при његовом крају, било на претек. Имајући као залеђину, као драгоцену заоставштину, велики успех листа ''Јединство'' и његов, и поред свих поменутих препрека, углед у народу - који га је препознао као свог верног тумача и сведока, али и градитеља нових програма, легата, културних трибина и манифестација, творца нових књига, листова и часописа, и браниоца идентитета српског народа - као лист који је оставио дубок траг у историји Косова и Метохије, и најновија генерација његових радника, новинара, уредника и руководилаца је достојанствено наставила да брани традицију ''Јединства'' и у тешким новонасталим условима после бомбардовања Србије и свих српских крајева. Наиме, у невиђеној апокалипси која је уживо, кроз страдања насталих бомбардовањем од стране НАТО-а 1999. године ,,задесила Србе на Косову и Метохији, и ''Јединство'' је протерано заједно са својим народом из свог завичаја из Приштине. На новој локацији, у Косовској Митровици Редакција листа ''Јединство'' је успела да очува, наравно, у редукованом облику, све највиталније програме листа (и ''Панораме'' у целини, у чијем је саставу, у новој организацији медија на Косову и Метохији, још пре тога наставило да ради). Лист је, уз мукотрпан рад пре свега веома умањеног новинарског кадра редовно стизао до својих старих и нових читалаца. Наши новинари су у атмосфери крајње несигурне безбедности, одлазили и у најзабаченија насеља - где су српске душе још остале да живе, у жељи да с њима поразговарају, да унесрећеним људима пруже зрачак наде. У време пуних својих програмских опција у Приштини, наша кућа је скретала пажњу читаве културне јавности Србије са стотину наслова своје годишње издавачке продукције (до краја 1999. године објављено је на хиљаде наслова), док су Песнички сусрети ''Лазар Вучковић'' окупљали и стотину угледних писаца, књижевних критичара и научних радника, који су својим програмима покривали цело Косово и Метохију. Та новинско-издавачка кућа, која је била једна права матица српска на крајњем југу Србије, препозната као стециште, трибина и средиште афирмације великог броја, нарочито младих, песника, прозних писаца, књижевних критичара, сликара, музичких ентузијаста и научних радника, доживела је судбину свога народа. И, зато се са правом каже да "Јединство" дели судбину српског народа. Позиција "Јединства" није нимало лака, али кроз све ове деценије "Јединство" је у великој мери успевало да остане лист који није тежио сензацијама и који успева да и даље негује одговорност према читаоцима. Притиснути на разне начине и са више страна, водећи рачуна о социјалном статусу запослених ходали смо по танкој жици, тражећи маневарски простор да јавност сазна истину, држећи се при том основних стандарда новинарске професије . И поред тога што је тренд у новинарству , како у свету тако и код нас, сензационализам ми смо очували идентитет озбиљне информативне куће. Ови јубиларни редови пред седамдесет и другу годину живота и рада листа ''Јединство'', иако по природи ствари унеколико обојени извесном носталгијом за временима највећег његовог успона, су свакако подстицајна за даљи његов рад и живот. ''Јединство'', које је очувало своје највиталније програме, и даље је као и кроз читав свој велики времеплов, са својим народом, чији је верни информатор, водич кроз време и простор, али и чувар његове историје, традиције, језика, вере, културе и идентитета. Нови изазови су такође присутни, па и они скопчани за нашу основну егзистенцију, али, надамо се да ћемо успети да пребродимо све Сциле и Харибде у процесу трансформације и да ћемо, као незамењиво гласило српског народа на Косову и Метохији, стати још чвршће на тле, на темеље и бранике српске журналистике, историје и културе. Ми нове изазове разумемо управо као изазов да своје новинско-издавачке пројекте, на ползу косовско-метохијског српског народа, још више подигнемо на ниво већих, савремених задатака. Верујемо да ћемо кроз сферу објективног информисања дати праву истину о стању ствари на Косову и Метохији и остати народна новина. 

 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија