Штампа

Николићев искорак и нови оптимизам у Бриселу

.

Брисел

Србија има реалне шансе да ове године отвори преговоре о придруживању са Европском унијом, оцењују данас европске дипломате и аналитичари, указујући да је администрација председника Томислава Николића значајно подигла кредибилитет Београда у Бриселу.

Напредак у дијалогу и нормализација односа са Приштином су кључни услов који је Европски савет прошле године усвојио за почетак преговора са Србијом, а резултати су већ јасно видљиви, каже за Тањуг један западни дипломата који желли да остане анониман, помињући посебно примену Споразума о интегрисаном управљању прелазима, размену официра за везу и, коначно, јучерашњи сусрет председника Томислава Николића са косовском председницом Атифете Јахјагом.
Подршка процесу проширења Европске уније на Западни Балкан, па и на Србију, и раније се чула из бриселских европских институција, али су на српском европском путу стално искакале нове препреке.
Ове године, међутим, постоје озбиљне шансе да се то промени и да се Србији већ половином године додели датум почетка преговора, те да се прва поглавља отворе пре краја 2013, што би Србију ставило бок уз бок са Црном Гором као лидера европских интеграција, кажу саговорници Тањуга.
Роза Балфур, директорка Европског центра за политику (ЕПЦ), утицајног труста мозгова који се последњих година интензивно бавио проблемима Западног Балкана, верује да Србија у јуну добија датум. Она је у разговору за Тањуг истакла да је, насупрот многим сумњама након прошлогодишње промене власти у Србији, владајућа коалиција око Српске напредне странке значајно подигла кредибилитет Београда у Бриселу.
"Овде су сада прилично сигурни да до априла могу да заврше дијалог на политичком нивоу", каже Балфур, уз ограду, да тек треба видети да ли ће све што је договорено бити успешно спроведено на терену.
Упитан да ли би се могло догодити да неке чланице ЕУ пред одлуку о датуму почну да испостављају додатне услове, што се раније догађало, поменути неименовани дипломата је одговорио да је убеђен да то овај пут неће бити случај.
"Децембарски закључци Савета су врло јасни и остављају веома мало простора за растегљива тумачења и постављање нових услова", каже он.
Више нико не сумња да су српске власти одлучне да испуне оно што су обећале и да њихов напор заслужује да буде признат, каже он.
Осим тога, додаје, "Кетрин Ештон је уложила огромну количину времена, енергије, па и политичког капитала да дијалог Београда и Приштине успе, тако да би неуспех на том пољу представљао и њен лични пораз".
На питање да прокоментарише прогнозе неких званичника у Приштини да ће се политички дијалог завршити потписивањем споразума по узору на уговор који су током “хладног рата” склопиле две Немачке, Балфур каже да то није јасно зацртан ишод.
"Верујем да Ештон жели да се дијалог оконча неком врстом споразума, али да учесницима у дијалогу неће наметати унапред зацртана решења", каже Балфур уз напомену да би диктат био контрапродуктиван, јер две стране не би биле искрено заинтересоване да га спроводе, а могао би и да буде оборен у парламентима или судским одлукама.
"У европским институтицијама су спремни да Београду и Приштини препусте да саме формулишу какав споразум хоће, али су им врло јасно скренули пажњу шта неће", указује Балфур и додаје да су "црвене линије" ЕУ промена граница и подела Косова. У крајњем ишоду, верује Балфур, Србија би отварањем преговора са ЕУ постала привлачнија за стране инвеститоре и добила шансу да се извуче из економске кризе која се из ЕУ прелила на регион.
Тоби Вогел, уредник у часопису "Јуропиен Војс" (Еуропиан воице), који излази у Бриселу на енглеском језику, сматра да више не постоје значајне препреке на путу Србије ка Европи.
"Решен је проблем са Хашким трибуналом, који је годинама био оптерећење, а чак је и у вези са Косовом постигнут значајан напредак", каже Вогел за Тањуг.
Он, међутим, уочава да у дипломатским круговима све више расте забринутост у вези са стабилношћу владајуће коалиције у Србији.
"Нико о томе не жели јавно да говори да не би изгледало као мешање у унутрашње ствари, али сам са више страна чуо изразе забринутости због извештаја о унутрашњим трвењима у Београду".

Николић показао да жели Србију у ЕУ

Председник Србије Томислав Николић, који је раније у Сједињеним Америчким Држама имао репутацију трвдог националисте, показао је у првим месецима управљања земљом да жели да Србија постане чланица Европске уније, оцењују политички аналитичари у Вашингтону.
Да Николић наступа отворено према ЕУ, чак и више него што се очекивало, сматра потпредседник Кејто института Тед Карпентер.
"Донекле сам изненађен да није заузео тврђу националну позицију. То је била његова репутација. Али, када је изабран, он је постао предусретљивији према Западу, истовремено тражећи и јачање односа са Русијом", оцена је овог аналитичара из Вашингтона.
На питање како гледа на бојазни које су се чуле у неким круговима, да ће Србија са Николићем на челу бити изопштена из међународне заједнице, Карпентер каже да су то одувек биле празне претње.
Некадашњи амбасадор САД у Босни и Херцеговини, а сада професор на Џон Хопкинс универзитету, Ричард Каузларић каже да се из изјава Николића јасно види да се он залаже за чланство Србије у ЕУ, што бивши амерички дипломата сматра и најреалнијим сценаријем.
Каузларић у разговору за Тањуг истиче да шест месеци није дуг период да би могла да се да и коначна оцена о политици српског лидера, уз указивање да ће највећи изазов за њега као председника бити укупна економска ситуација, не само у Србији, већ шире гледано у Европи.
"И то је за сваког европског лидера сада главно питање", додао је професор Каузларић.
Вашингтонски дописник руског листа “Росискаја Газета”, Александар Гасјук, који је добар познавалац како америчке и руске политике, тако и прилика на Балкану, истиче да је Николић успоставио добре односе са председником Русије Владимиром Путином, али да води и европску политику.
Русија је финансијски помогла Србију у ово време економске кризе, а руске компаније као “Лукоил”, “Гаспром” и руске железнице инвестирају у Србију, и то је заслуга Николића.
"Ако, с друге стране, Србија на крају постане чланица ЕУ, руске компаније ће бити још срећније, зато што би онда ваша земља могла да постане капија за руски бизнис ка Унији", оценио је руски дописник за Тањуг.
"Односи Србије са Босном и Херцеговином могу да се оцене као донекле разочаравајући. Али, верујем да могу да се поправе у будућности и то са свим деловима БиХ, укључујући и Републику Српску", сматра некадашњи дипломата који је службовао у Сарајеву.
Он је, међутим, похвалио политику председника Србије у вези са косовским питањем, рекавши да му делује да постоји спремност да се швати реалност која постоји на терену.
"По том питању сам оптимиста и верујем да ће то у будућности довести до позитивног напретка", истакао је Каузларић.